Pod otpornošću prema suši podrazumeva se sposobnost voćaka da uspešno podnose dugotrajniji nedostatak vlage u zemljištu i atmosferi, bez osetnijih poslediva u pogledu rodnosti i produktivnosti .Voćke se po svojoj naslednoj prirodi različito ponašaju prema suši izazvanoj trajnijim nedostatkom vlage, pa se i razvrstavaju uglavnom u sledeće četiri grupe:


- kserofitne (maslina, badem i dr.),
- polukserofitne (breskva, kajsija i dr.),
- mezofitne (kruška, šljiva) i
- higrofitne (agrumi, jabuka i dr.).


Kada se pojavi nedostatak vode kroz manji priticaj od potrošnje, voćke su prinuđene da se prilagođavaju novim situacijama. One to ostvaruju slabljenjem svojih fizioloških funkcija, a naročito redukovanjem rastenja i rodnosti.


Sadržaj vode u organima voćaka je različit: deblo, grane i lišće (50-70%), koren (60-80%), plodovi (80-90% vode). Na primer sadržaj vode u grančicama zavisi od njihove starosti. U periodu zimskog mirovanja starije grane sadrže više vode od mlađih. U periodu vegetacije je obrnuto – na jednogodišnjim i dvogodišnjim grančicama nalaze se plodovi za čije razviće je potrebno dosta vode.


Od ukupne količine apsorbovane vode, voćke zadržavaju u svojim ćelijama i tkivima samo oko 0,3%, dok se ostatak gubi transpiracijom. Voćke imaju visok transpiracioni koeficijent (predstavlja količinu vode koja ispari sa lista dok se u njemu sintetiše 1g. suve materije i on se obično kreće od 200-500 dok za plodove dostiže čak i 1.000)





Potrebe voćaka za vodom zavise od više faktora:


1.Vrste i sorte
Jabučaste voćne vrste imaju jaču transpiraciju od koštičavih i zahtevaju više vode. Redosled voćaka prema potrebama za vodom: AGRUMI> JABUKA> DUNjA> ŠLjIVA> KRUŠKA> ORAH> PIT.KESTEN> TREŠNjA> VIŠNjA> BRESKVA> KAJSIJA> BADEM. Sorte koje kasnije sazrevaju traže više vode.


2. Podloge
Vegetativne podloge zahtevaju veću vlažnost od generativnih,


3. Starost voćaka
Mlade voćke intenzivnije rastu i troše više vode od starijih,


4. Rodnost voćaka
Rodnije voćke traže više vode,


5. Fenofaza vegetacije
Najveća potrošnje vode je u fenofazama intenzivnog rastenja mladara i razvoja plodova,


6. Količina mineralnih materija u zemljištu i njihova rastvorljivost (ako je manja koncentarcija jona u zemljišnom rastvoru, voćke moraju apsobovati više vode),


7. Meteorološki činioci - Temperatura, vlažnost vazduha i vetar.
Otpornost prema suši uslovljena je intenzivnošću transpiracije i njenim regulisanjem.




Voćke se štite od suše:

- Zatvaranjem stoma pri nedostatku vode,
- Savijanjem lišća radi smanjenja površine isparavanja,
- Odbacivanjem lišća (radi smanjenja transpiracione površine). Lišće otpada od osnove prema vrhu. Najviše je izraženo kod badema, zatim breskve, trešnje, šljive i kajsije,
- Formiranjem kseromorfne strukture lišća.


Ako u proleće u vreme formiranja listova vlada suša oni dobijaju kseromorfnu strukturu koja se karakteriše većim brojem stoma po jedinici lisne površine (lakše je zatvaranje pri nedostatku vode), debljom kutikulom a posebno voštanim slojem i jačom maljavošću lišća.


Listovi na vrhu krune i periferiji (posebno sa južne strane) odlikuju se kseromorfnijom građom u odnosu na listove u donjem delu i unutrašnjosti krune. Donji listovi mladara koji se obično obrazuju u povoljnijim uslovima vlažnosti, manje su otporni prema suši od gornjih mlađih listova. U gornjih listova je veća koncentracija ćelijskog soka i izvlače vodu iz donjih listova.



Štetne posledice nedostatka vode:

- Usporavaju se procesi sinteze a pojačavaju procesi razlaganja (hidroliza), skrob i drugi polisaharidi prelaze u rastvorljive i povećava se osmotski pritisak u ćelijama, pojačava se katabolizam proteina u protoplazmni, Manji je turgor u listovima, manji stepen otvorenosti stoma a time i usvajanje SO2 i stepen fotosinteze,
- Slabije rastenje mladara i korena,
- Lišće počinje da vene, a pri jačoj suši izvlači vodu iz grančica ili iz plodova.
- Mlađe lišće izvlači vodu iz starijeg,
- Manje se obrazuju cvetni pupoljci,
- Plodovi masovno otpadaju, a oni koji se održe su sitniji, ubrzano sazrevaju i lošeg su kvaliteta,
- Manja je količina rezervnih hranjljivih materija u organima i
- Veća opasnost od mrazeva.



Zaštita voćaka od suše:

- Izbor vrsta i sorti otpornijih prema suši (npr. sorte koje ranije sazrevaju),
- Izbor podloga otpornih prema suši
- Izbor humidnijih položaja,
- Podizanje vetrozaštitnih pojaseva,
- Redovna obrada zemljišta
- Navodnjavanje (savremeni sistemi za navodnjavanje, koji će se primenjivati redovno i po potrebi).





Mr Nebojša Mladenović, dipl.ing.