Tokom zimskog mirovanja voćkama su potrebni hladni dani kako bi se u proleće mogle normalno razvijati. Često se dešava da biljke koje nisu prošle niske temperature u proleće ne cvetaju i rađaju. Srećom, kod nas to nije čest sučaj, ali postoje i takve godine.


Kod voća u umereno-kontinetalnoj klimi, zimsko mirovanje se može podeliti u četiri podperioda ili faze:

· Početno zimsko mirovanje,
· Biološko ( fiziološko, duboko ) zimsko mirovanje,
· Ekološko ( prinudno ) zimsko mirovanje,
· Završno zimsko mirovanje.

Prva i četvrta faze su prelazne i predstavljaju granicu iz vegetacije u latentno stanje i obrnuto.


U pogledu trajanja zimskog mirovanja, voćke se mogu podeliti:

- sa kratkim i sa nestabilnim zimskim mirovanjem pri temperaturama do 5 stepeni S, (15-45 dana), badem (15-25), kajsija (15-30), japanske sorte šljiva (15-30), višnja (15-45).

- sa dugim i stabilnim zimskim mirovanjem, pri temperaturama do 5 stepeni S, (45-60 dana): jabuka (45-60), kruška (30-50), domaća šljiva (30-45), breskva (40-60), trešnja (30-45), orah (30-40).



Dakle, voćke moraju biti u toku zime kraće ili duže vreme (zavisno od vrste ili sorte ) izložene dejstvu relativno niskih temperatura, da bi u proleće normalno počele vegetaciju i cvetanje. Niske temperature su potrebne da bi se izvršile neophodne promene endogenih inhibitora ( da se oni transformišu u druge materije – stimulatore rasta ili da se smanji njihova koncetracija ). Lisni pupoljci zahtevaju duži period izlaganja niskim temperaturama (za 100 – 200 časova) od cvetnih pupoljaka i zbog toga voćke uglavnom cvetaju pa listaju. Takođe, pupoljci na granama starim 2-6 godina imaju kraće biloško zimsko mirovanje od pupoljaka na jednogodišnjim granama.


Nedovoljno izlaganje niskim temperaturama u toku zime ima za posledicu osipanje cvetnih pupoljaka, neujednačeno cvetanje i listanje, zametanje plodova znatno pre listanja i kao posledicu toga, njihovo otpadanje. Zato je u područjima gde su česte suviše blage zime, nemoguće uspešno gajiti voće pa smo mi opravdano zabrinuti, gledajući ovaj period, unazad 2-3 godine. Naročito su breskve osetljive na nedostatak relativno niskih temperatura u toku zime. Potrebna dužina trajanja niskih temperatura kod različitih vrsta i sorti kreće se od 650 do 1.350 časova.


Opravdana je bojazan voćara, da će ovaj period sa blagim temperaturama, izazvati kretanje sokova u biljkama, pa bi period sa jako niskim temperaturama mogao izazvati velike štete na voću i drastično se odraziti na rod ove godine.


Da bi biljke izašle iz završnog zimskog mirovanja, u našim uslovima, gde vlada umereno-kontinentalna klima, potrebno je periodično ritmično smenjivanje toplog i hladnog vremea.




Dip. ing. Stanojlović Srđan