O vegetativnom i reproduktivnom razvoju trešnje i višnje u velikoj meri odlučuje kvalitet zemljišta, odnosno njegove fizičke i hemijske osobine. Trešnja, a naročito višnja nisu veliki probirači zemljišta.
Od fizičkih i mehaničkih osobina najvažnije je da je zemljište duboko i sa dobrom strukturom, a važan je i kvalitet zdravice, odnosno da je zemljište duboko, rastresito, propusno, umereno vlažno i plodno. Najpogodniji tipovi zemljišta za gajenje trešnje i višnje su gajnjače, aluvijalna zemljišta, karbonatni černozemi i lakše smonice.
Za uspešno gajenje trešnje i višnje najpogodnija su umereno laka zemljišta. Optimalan odnos gline i peska je oko 60 : 40%. Zemljišta su nepoželjna ako sadrže više od 60% ukupne gline.
Trešnja i višnja mogu da se gaje i na suvim, peskovitim zemljištima, gde se preporučuje navodnjavanje, kao i veća količina đubriva, pogotovo organskih.
Trešnji i višnji ne odgovaraju teška, zbijena i vlažna zemljišta, zato što na njima one slabije rađaju i lakše izmrzavaju. Nepogodna su i zemljišta sa plitkim nepropusnim slojem, kod kojih dolazi do zabarivanja, pa i do gušenja korena i sušenja stabla.
Za uspešno gajenje trešnje i višnje najpogodnija su zemljišta slabo kisele ili neutralne reakcije. Dobro bi bilo da zemljišta sadrže najmanje 2% humusa, kao i 7mg P2O5 i 20 mg K2O na 100 g vazdušno suvog zemljišta.
Za gajenje trešnje i višnje zemljišta sa većim sadržajem (preko 10%) fiziološki aktivnog kreča nisu pogodna, zato što se na njima može javiti hloroza. Na krečnim zemljištima preporučuje se podloga magriva, jer ona podnosi bolje od ostalih veći sadržaj kreča.
Uticaj zemljišta na gajenje zavisi i od same podloge, pa tako magriva podnosi i manje plodna zemljišta, suva, karbonatna dok ako je podloga divlja trešnja, ona traži plodna zemljišta, odnosno duboka, rastresita i umereno vlažna.
Zemljišni pokrivač predstavlja važan ekološki činilac za dobro uspevanje i gajenje trešnje i višnje. Sve pokrovne kulture troše dosta vode i hraniva, koje bi inače ostale samim voćkama na raspolaganje. Zemljišni pokrivač ima uticaja na vodeni, vazdušni, mineralni i toplotni režim zemljišta, kao i na sam humus i dr. Zato treba voditi računa prilikom izbora održavanja zemljišta, pa izabrati onaj način koji najviše odgovara uspešnom gajenju trešnje i višnje.
Zaključak: od osobina zemljišta zavisi izbor vrsta i sorti za gajenje. Fizičke i mehaničke osobine su najvažnije za dobro uspevanje trešnje i višnje, a ako one nisu odgovarajuće, popravke su veoma skupe i često neizvodljive, pa je intenzivno voćarstvo isključeno. Ukoliko su fizička svojstva nepovoljna, ona su se morala odgovarajućim merama popraviti još pre podizanja zasada. Ako su hemijska i biološka svojstva zemljišta nedovoljna, ona se lakše dovode u povoljno stanje.
Gvozdić Ljiljana savetodavac voćarstva i vinogradarstva