Primenom ovog načina kalemljenja kod većine jabučastih i koštičavih vrsta može da se bitno ubrza proces proizvodnje sadnica. Podloge koje se koriste za ovu namenu mogu biti generativne ili sejanci i vegetativne ili korenjaci. One se do optimalnog vremena kalemljenja čuvaju u utrapljene u zatvorenom prostoru ili na otvorenom sa posebnom pažnjom kod trapljenja da korenov sistem bude dobro zaštićen od izmrzavanja.Ako se čuvaju u zatvorenom prostoru, treba voditi računa da temperatura u prostorili ne prelazi 4-5 stepeni jer može da dođe do prevremenog kretanja podloge što može da se odrazi na lošiji prijem i naredni vegetacioni porast.


Vreme kalemljenja ne bi trebalo da bude duže od 30 dana od procenjenog vremena kada se ukaže mogućnost sadnje na otvorenom. 4-5 dana pred kalemljenje potrebno je podlogu uneti u topliju prostoriju da bi se izazvalo blago kretanje sokova jer tada imamo bolje kalusiranje na spojnom mestu podloge i plemke. Zavisno od voćne vrste i vrste podloge, visina kalemljenja je različita i može biti od 10-30 cm od korenovog vrata. Najčešći način kalemljenja je prosto ili englesko spajanje. Ovim načinom se vrši kosi presek na podlozi i na kalem grančici, njihovo spajanje i čvrsto vezivanje najbolje plastičnom folijom koja ima mogućnost istezanja bar 30%. Pred samo kalemljenje poželjno je mesto preseka dobro očistiti vlažnom krpom i osušiti. Na rez iznad pupoljka kod kalem grančice ili plemke potrbno ja naneti kalem-vosak ili najbolje kambisan.



Nakon ove operacije kalemovi se stavljaju u sanduke i koren podloge pokriva vlažnom strugotinom i unose 4-5 dana u prostorije sa temeraturom od oko 15 stepeni kako bi počeo proces kalusiranja. Zatim, ove sanduke treba vratiti ponovo na nisku temperaturu gde ostaju do momenta sadnje.


Sadnju treba obaviti, koliko to vremenski uslovi dozvole, što ranije u proleće na stalno mesto ili u rastilo u dobro pripremljeno zemljište. Treba povesti računa da se do mesec dana nakon kretanja vegetacije obavi kontrola veze na spojnom mestu i njeno popuštanje ili presecanje da ne bi došlo do njenog usecanja.




Marković Boban, dipl.inž. voć. i vinogradarstva