Izmrzavanje cvetnih pupoljaka velika je materijalna šteta za svakog voćara i posledice mogu biti mnogo složenije nego što se misli. Nestanak roda na voćkama prouzrokuje preusmeravanje njihove aktivnosti na proizvodnju vegetativne odnosno drvne mase, što nije povoljno. Veći porast drvne mase na voćkama je poželjan samo ako je u ravnoteži sa rodnošću. Radi toga potrebno je sprečiti bujanje krošnje.


Zimskom rezidbom u krošnjama se smanjuje broj vegetativnih (drvnih) i generativnih (rodnih) pupoljaka. U slučaju da usled izmrzavanja cvetnih pupoljaka rod propadne, u krošnjama ostaju samo vegetativni pupoljci i to često u smanjenom broju. Zbog toga će svaki od preostalih vegetativnih pupoljaka tokom godine dobijati više organskih i neorganskih materija, što prouzrokuje bujanje i porast mladara. Izrazito bujan porast može izazvati neplodnost u narednoj godini.



Bujnost se može regulisati rezidbom, ali se ne smeju zanemariti ostale agrotehničke mere, kao što su obrada zemljišta u voćnjaku i zaštita od bolesti i štetočina. Neke od tih mera mogu se redukovati, ali racionalno i umereno. Najznačajnija mera je sprečiti preteranu bujnost u nadzemnom delu voćke.


Na svim voćkama, koje se ističu bujnošću, treba obaviti zelenu rezidbu tokom maja, najkasnije tokom juna, uklanjanjem mladara koji rastu uspravno (vodopije). Neke od vodopija mogu se i poviti. Povijanjem vodopije prestaju biti veliki potrošači hrane, a moguća je i pojava rodnih pupoljaka. Povijanjem i uklanjanjem vodopija krošnja se razređuje, u njenu unutrašnjost prolazi više svetlosti, što povoljno utiče na formiranje rodnih pupoljaka za narednu godinu.


Veoma je važno ukloniti i izdanke iz korenovog vrata voćke, naročito radi mogućeg izvora zaraze bolestima i štetočinama, jer su ti niži delovi često izvan zahvata tokom zaštite. Obrada zemljišta se ne sme izostaviti u stradalim voćnjacima, kako se ne bi razmnožile korovske biljke. Jedino se može smanjiti učestalost obrade zemljišta. Zaštitu voćaka takođe treba redukovati, ali svakako sprovoditi tokom vegetacije radi očuvanja listova, jer oštećenje i prerano opadanje listova ima za posledicu izostanak prinosa naredne godine.




Snežana Jović, dipl.ing.