Ogrozd je žbunasta, listopadna voćka. Naziva se i grožđem severa, jer može da uspeva znatno severnije od vinove loze, a njegovi plodovi, bobice variraju po obliku i boji, kao i plodovi vinove loze. U povoljnim uslovima može da rađa 30-40 godina, a obilne i kvalitetne plodove donosi do 15. godine starosti. Prinos može biti 20 t/ha.


Žbun je visok od pola do dva metra, a grane su uspravno ili blago razvedene i po pravilu trnovite. Ogrozd ne obrazuje korenove izdanke. Grane mogu biti vegetativne i reproduktivne. Vegetativne grane razvijaju se iz spavajućih pupoljaka na donjim delovima skeletnih grana.


Cvetni pupoljci ogrozda formiraju se, kao i kod drugih voćki, u godini koja predhodi cvetanju. Cveta u aprilu, kad je temperatura vazduha 7-18 °S. Od početka vegetacije do početka cvetanja prođe 20-25 dana. Većina sorata je samooplodna, ali je njihova rodnost bolja, a plodovi krupniji sa stranim oprašivači. Najpovoljniji uslovi u toku cvetanja i oplođenja ogrozda su temperature vazduha 15-20 °S, srednja relativna vlažnost vazduha 60-65 odsto i blag povetarac.


Plod ogrozda najčešće je crvene boje pokožice, ali može da bude i žut, zelen ili beo. Pokožica je maljava ili glatka. Plodovi savremenih sorata mogu da budu vrlo krupni i do 40-50 grama. Zeleni plodovi ogrozda beru se u maju za industrijsku preradu (kompot), a zreli u junu i julu za potrošnju u svežem stanju.


Ogrozd traži plodna, rastresita, umereno vlažna, dobro drenirana i slabo kisela zemljišta (rN 5,5-7,0), bogata humusom. Razmnožava se zrelim i zelenim reznicama, ožiljavanjem jednogodišnjih izdanaka, deljenjem žbuna i kalemljenjem.



Izbor mesta je veoma bitan pri podizanju zasada ogrozda. Na većim nadmorskim visinama (oko 700) treba birati blago nagnute istočne i jugoistočne terene, a u nižim terenima (200 -300 m) odabrati severne i istočne položaje. Mesta treba da su zaštićena od jakih vetrova.


Najčešće se gaji kao žbun ili kao živa ograda. U velikim zasadima ogrozd se sadi na rastojanju 2,5-3 m između redova i 1-1,5 m u redu. U živoj ogradi rastojanje između biljaka u redu je najviše jedan metar, a na okućnicama ogrozd se može saditi i gušće: 1,5-2 m u redu, zbog ručne obrade zemljišta.


Rezidba se svodi na proređivanje i zamenu starijeg drveta radi podsticanja novog prirasta, kao i prosvetljivanje unutrašnjeg dela žbuna. Rezidba se obavlja svake godine, a svake treće treba da bude oštrija radi regeneracije celog žbuna.


Đubri se u jesen ili zimu, kompleksnim đubrivima NPK 10: 12: 26, uz plitko zaoravanje, a u proleće se prihranjuje KAN-om u dva navrata, kad kreće vegetacija i pred cvetanje.


Ogrozd se bere u nekoliko navrata kod nas ručno i berba je otežana zbog trnova po celoj rodnoj grančici. Plodovi nekih sorti su relativno sitni, 3-5 g, dok novije sorte imaju masu i po više desetina grama.




Svetlana Kovačević