Mušmula (Mespilus germanica) je manje listopadno drvo ili žbun. Najbolje rezultate postiže na plodnim, umereno vlažnim i blago kiselim do neutralnim zemljištima. Bolje od dunje podnosi krečna zemljišta, a na teškim i vlažnim zemljištima joj se skraćuje vek. Otporna je prema mrazu, cveta kasno, čak u maju. Razmnožava se semenom i kalemljenjem na generativne i vegetativne podloge. Generativne podloge za mušmulu su: beli glog, obična oskoruša, divlja kruška, mušmula i dunja.


Beli glog je najvažnija generativna podloga za mušmulu, dosta je raširena u Srbiji. Pogodna je kao podloga za suva, laka, krečna i plitka zemljišta. Srastanje podloge i vijoke je čvrsto, guka se ne obrazuje na spojnom mestu, a rast kalema je ujednačen. Neke plemenite sorte nemaju afinitet sa ovom podlogom pa se kao posrednik koristi obična mušmula.


Obična oskoruša se ređe koristi kao podloga za mušmulu iako ima dobar afinitet sa plemenitim sortama mušmule. Jedan od razloga je i taj što je oskoruša domaćin šarke šljive. Divlja kruška se koristi kao podloga za mušmulu samo na dubokim zemljištima.





Mušmula se dosta koristi kao podloga za plemenite sorte mušmule jer dosta dobro podnosi krečna zemljišta. Dobre rezultate postiže na plodnim, rastresitim i umereno vlažnim zemljištima.
Bujniji sejanci dunje takođe služe kao dobra podloga za mušmulu na plodnim, rastresitim i umereno vlažnim zemljištima.


Različiti tipovi dunje se koriste kao vegetativne podloge za mušmulu. Najviše se upotrebljava dunja MA. Najbolje rezultate daje kalemljenje očenjem na spavajući pupoljak, a koristi se i kalemljenje spajanjem ili pod koru. Domaća mušmula ima dobar afinitet sa dunjom MA, a sorta Holandska mušmula loš pa se kao posrednik koristi domaća mušmula.




Tanja Živković