Najbolje je saditi u jesen jer se tako sadnicama daje dovoljno vremena da se prime i ostvari veza između korenovog sistema i podloge. Sve do proleća zemljište ima optimalnu vlažnost što je veoma bitan uslov za dobar prijem sadnica. Sadnice posađenje u jesen daleko brže kreću sa vegetacijom od onih posađenih u proleće i nije ih potrebno zalivati što je znatna ušteda kod velikih zasada. Kod jesenje sadnje treba voditi računa da se ona obavi kad zemljište nije smrznuto.


Pred sadnju sadnice treba pripremiti tako što se, ako postoje povređene i sasušene žile skrate do zdravog dela a sve duže žile skrate na 15-20 cm. Đubrenje se obavlja tako što se na dno rupe stavi zgorelo stajsko đubrivo (2 -3 lopate ) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom. Stavimo sadnicu u rupu, koren zagrnemo sa zemljom, sadnicu blago povučemo napolje tako da kalemljeno mesto viri dva prsta iznad zemlje, nagazimo dobro zemlju na žile i ostalu količinu zemlje vratimo u rupu bez gaženja. Kod jesenje sadnje nije potrebno zalivanje.



Savremeni voćnjaci, tržišno orijentisani i visokoproduktivni svuda se podižu po sistemu guste i superguste sadnje. Navedena gusta sadnja praktikuje se isključivo kod jabuka i krušaka jer samo takve voćke imaju odgovarajuće podloge, koje omogućuju slabobujan rast stabla. Dok klasične sadnice jabuka dospeju na rod, jabuke iz guste sadnje već se nalaze u svojoj punoj rodnosti. Pored toga, one donose izuzetno visoke prinose (50-85 tona/ha), a za to ne zahtevaju veliku količinu đubriva iz razloga što ga i ne troše za rast drveta, već isključivo za rast plodova.


Velika stavka troškova u voćarskoj proizvodnji odnosi se na rezidbu i berbu koja se kod guste sadnje bitno smanjuje jer se svi poslovi doslovce obavljaju sa zemlje. Jedina mana ovog savremenog načina voćarenja, ako je tako možemo i nazvati, odnosi se na nešto veća početna ulaganja koja se odnose na nabavku većeg broja voćnih sadnica.







Todorović Magdalena dipl.ing.