Većina sorti šljive je samooplodna pa su mogući jednosortni zasadi, mada bolje rađaju ako se obezbede sorte oprašivači. Pri izboru sorte treba obratiti pažnju na sledeće momente od kojih zavisi ekonomičnost proizvodnje šljive: Upotrebna vrednost plodova, mogućnosti realizacije plodova pojedinih sorti na tržištu, prilagodljivost sorte području i podneblju gde će biti lociran zasad i dr. Za gajenje na većim površinama mogu se preporučiti sledeće sorte:
Čačanska lepotica
Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku. Okalemljena na džanarici je kržljiva do srednje bujna sorta. Rano prorodi i rađa redovno i obilno u svim uslovima.Ova sorta sazreva krajem jula meseca.
Plod je srednje krupan, prosečne mase 30 do 40 grama, okruglastog oblika i vrlo privlačnog izgleda. Vrlo kvalitetna sorta šljive, čiji plodovi su prvenstveno namenjeni stonoj potrošnji. Od plodova se, ako dobro sazru, može dobiti veoma kvalitetna rakija.
Osetljiva je na plamenjaču i rđu. U normalnim uslovima ne pati od monilije (sušenja cvetova i grančica i truleži plodova). Tolerantna je na šarku šljive što se smatra njenim posebnim kvalitetom.
Stenlej
Američka sorta. Stablo je srednje bujno. Rano prorodi i rađa redovno i obilno. Zahteva redovnu i oštru rezidbu. Sazreva krajem avgusta, deset dana pre požegače. Plod je krupan, oko 35 grama, sladunjavog ukusa i osrednjeg kvaliteta. Dobro podnosi transport. Plodovi sorte stenli mogu se koristiti za potrošnju u svežem stanju, smrzavanje, sušenje i preradu u rakiju i druge proizvode. Rakija je solidnog kvaliteta ako plodovi dobro dozru i primeni se posebna tehnologija spravljanja rakije.
Tolerantna je na šarku šljive, pa se može gajiti u veoma zaraženim područjima. Otporna je na plamenjaču i rđu šljive. Veoma je osetljiva na moniliju (sušenje cvetova, grančica i truljenje plodova). Takođe, veoma je podložna napadu šljivine ose tako da je hemijska zaštita neophodna.
.
Čačanska rodna
Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku. Predstavlja jednu od ekonomski najznčajnijih sorata u novim šljivicima Srbije. Srednje je bujna sorta. Odlične je rodnosti, ali zahteva oštru i redovnu rezidbu radi postizanja redovnih i obilnih prinosa sa visokim kvalitetom ploda. Zri kada i stenlej.
Plod je srednje krupan 25-30 grama. Meso ploda je žuto, čvrsto, slatkonakiselo, prijatnog ukusa i dobrog kvaliteta. Koštica je sitna i lako se odvaja od mesa. Plodovi su univerzalne namene. Daje vrlo kvalitetnu rakiju.
Najveca mana je osetljivost na šarku, ali su štete manje nego kod požegače. Otporna je na moniliu.
Požegača
Sazreva u prvoj polovini septembra. Plod je sitan, oko 17 grama ali vrhunskog kvaliteta, tako da je odlična za preradu posebno u rakiju.
Veoma je osetljiva na šarku šljive pa je njeno gajenje dovedeno u pitanje. Može se gajiti jedino u nezaraženim područjima i sa upotrebom zdravog sadnog materijala. Pored toga osetljiva je na plamenjaču i rđu šljive.
Za gajenje na manjim površinama u pojedinim lokalitetima sa specifičnim agroekološkim uslovima, mogu se preporučiti sorte namenjene potrošnji u svežem stanju: čačanska rana, kalifornijska plava, valerija, , ali i neke sorte japanske šljive: i dr.
Mr Dragan Radivojević, asistent
Poljoprivredni fakultet - Zemun