Vremenske prilike zadnjih desetak dana, koje su obeležile relativno sunčana razdoblja i ugodne temperature, uzrokovale su kolanje sokova kod većine voćnih vrsta. Prognostičari u idućem periodu najavljuju nepovoljne vremenske prilike i niske temperature. Takva kolebanja temperature znatno umanjuju otpornost na iznenadne niske zimske temperature te takvi uslovi mogu dovesti i do većih šteta.


Nastanak štete omogućuje više faktora: starost voćaka, način uzgoja, stanje zrelosti drveta, položaj pupova u krošnji, količina rezervnih hranjivih supstanci, vrsta rodnog drveta, ali pre svega zavise od fenofaze. Tako prema Miljkoviću (1991) u doba bubrenja cvetnih pupova jabuke podnose minimalne temperature -3,9 do -5 ºC, kod pune cvatnje -2,2 do -2,8 ºC, dok su zametnuti plodovi najosetljiviji, mogu izmrznuti i kod temperature -1,7 ºC.




Borbu protiv niskih temperatura možemo sprovoditi na više načina:


- Zaštita toplim vazduhom – uglavnom se radi o mašinama koje rade po principu plinske turbine koja zagreva vazduh, a turbinu pokreće traktor. Vrlo je važno da prolaz po celom voćnjaku ne traje više od 10 minuta, a razmak između prohoda mašinom ne bude veći od 140 m, što je obično od 60 do 70 m. S radom je potrebno započeti kad je temperatura na +0,5 ºC, a rezultati istraživanja govore da se zaštita uspešno sprovodi do -7 ºC.



- Zaštita biološkim preparatima – Natural Plant Antifreeze (NPA) i Plant Antifrost Protector (PAP) proizvodi su jedinstvenih formula proizvedenih na osnovi bakterija Thiobacillus subspecies (NPA) i Acidobacillus spp. Bacteria (PAP) u kombinaciji s mineralima. Postiže se da biljka proizvede protumrazne belančevine (AFP) i protumrazne aminokiseline (AAA) ugrađujući minerale, što povećava njihovu otpornost na hladnoću i štete od mraza. U kratkom vremenskom razdoblju biljka ubrzava metabolizam, što rezultira povećanjem sadržaja protumraznih aminokiselina i proteina, šećera, ulja, vitamina i minerala. Otpornost na smrzavanje i hladnoću postiže se do -7ºC. Primenjuje se do dva dana uoči hladnog vremena, a minimalno 6 sati pre najavljenog smrzavanja da se postignu zadovoljavajući rezultati.


- Zaštita kišenjem – u tu svrhu koriste se mikrorasprskivači koji raspršuju vodu u obliku najfinije izmaglice. Efekat zaštite postiže se tako da se stvori ledeni omotač, a pri prelasku vode u led oslobađa se toplota pa se postiže viša temperatura ispod ledenog omotača.



- Jedan od načina koji se pre primenjivao jeste dimljenje. Spaljivali su se teško sagorivi materijali od čijeg je sagorevanja nastajala gusta dimna zavesa. Temperatura se povećala za 0,5-1,5 ºC, što je u nekim slučajevima bilo dovoljno za zaštitu. Zbog slabog učinka pri jačem mrazu te nepovoljnog uticaja na okolinu, ta se metoda izbegava.



Koju će od tih metoda zaštite u borbi protiv niskih temperatura koristiti sami voćari u zaštiti svojih zasada, zavisi o veličini njihovih zasada, položaju, mogućnosti ulaska mehanizacije u voćnjak te finansijskim mogućnostima.



Tanja Lasić Jašarović dipl. ing. agr.
Ruža Skenderović dipl.ing.agr.