Pored mnogobrojnih faktora koji utiču na sušenje kajsije, svakako je jedan od najznačajnijih i uticaj niskih temperatura u toku zimskog i prolećnog perioda. Da bi se sprečilo prevremeno sušenje već zasađenih mladih nisko kalemljenih stabala kajsije treba u toku zimskih meseci (novembar-januar) omotati debla (od zemlje do ramenih grana) papirnim omotačem.


Najbolje je ako se koristi višeslojni papir od starih vreća. Omotana stabla treba da budu sve dok ne prođe opasnost od poznih prolećnih mrazeva (početak maja). Posle toga skinuti ove omote i tako ostaviti debla sve do sledeće jeseni. Ovu operaciju ponavljati svake godine sve dok se na deblu ne formira dovoljno debeli plutasti sloj kore koji će kao izolator preuzeti ulogu zaštite od prolećnog dnevnog zagrevanja i noćnog hlađenja prizemnog dela debla.


Nisko kalemljene kajsije, ako prežive mladalački period i formiraju zaštitni plutasti sloj kore, mogu doživeti duboku starost kao i visoko kalemljene sa deblom od šljive.



"Apopleksija kao pojava prevremenog iznenadnog sušenja kajsije vrlo je raširena i to kako u zemljama Evrope, tako i u ostatku sveta. Otkrivanjem i determinacijom pravog uzročnika prevremenog izumiranja kajsije – apopleksije – savremeno shvatanje ove pojave, koje su već prihvatili mnogi istraživači, a kojima se i mi pridružujemo, nalaže da se umesto neodređenog pojma apopleksija, usvoji novi, pravi nazivi za pojedine simptome izumiranja.


Tako,na primer, treba koristiti naziv bakteriozno izumiranje i rak rane kada je u pitanju bakterija Pseudo monas syringae van Hall. prouzrokovač bolesti, citosporozno izumiranje kada je gljiva Cytospora cincta Sacc. izazivač sušenja, vertiliciozna uvelost kada se Verticlium dahliae Kleb. javlja kao prouzrokovač sušenja ili sušenje usled inkopatibilnosti kada je uzročnik nepodudarnost podloge i sorte,sušenje usled gušenja (asfiksije) korena kada je to posledica visokog nivoa podzemnih voda itd.


Da bi se proizvođači i drugi stručnjaci koji se bave unapređenjem gajenja kajsije bolje upoznali i prihvatili dosadašnja saznanja o uzročnicima apopleksije kajsije, svi činioci prema načinu delovanja na pojavu apopleksije mogu da se razvrstaju u tri grupe: ekološki činioci, biološki činioci neparazitne prirode i biološki činioci parazitne prirode.



Ekološki činioci koji u velikoj meri doprinose širenju i masovnosti apopleksiji kajsije su:

- pojava mraza i kolebljivih temperatura, naročito poznih mrazeva koji izazivaju pucanje kore i izmrzavanje tkiva, stvarajući rane na deblu i ramenim granama kroz koje nastaje infekcija patogenim izazivačima;

- pojava suvišnih voda u zemljištu koje izazivaju gušenje (asfiksiju) korena ili podstiču razvitak parazitnih gljiva u zemljištu;

- pojava suše u toku vegetacije, naročito pri obilnoj rodnosti kada se voćke suviše iscrpljuju i ostaju bez dovoljno rezervnih materija u tkivima, zbog čega postaju podložne izmrzavanju ili napadu patogenih izazivača u toku mirovanja.


Dobrim izborom lokaliteta i zemljišta za podizanje zasada kajsije, kao i odgovarajućom negom voća ka, ovi nedostatci mogu znatno da se umanje ili potpuno eliminišu.






Grupa bioloških činilaca neparazitne prirode koji najviše deluju na prevremeno sušenje kajsije čine:

- anatomsko-fiziološka inkopatibilnost između podloge ili posrednika (deblotvorca) i sorte;

- loš izbor podloge i njena nedovoljna adaptivnost prema zemljišnim uslovima;

- osetljivost sorte prema ekološkim činiocima i patogenim izazivačima sušenja;

- uticaj visine kalemljenja;

- uticaj gustine sadnje;

- nepravilna i neblagovremena primena agrotehničkih mera, a naročito nedovoljna ishrana, zaštita i vlažnost zemljišta.



Grupa bioloških činilaca parazitne prirode čine neke patogene bakterije, gljive, virusi i mikroplazme koje pojedinačnim ili uzajamnim delovanjem direktno izazivaju izumiranje stabala kajsije, ili u sade jstvu sa drugim činiocima doprinose ubrza nju procesa izumiranja i masovnost pojave. U kontinentalnim i umereno kontinentalnim klimatskim uslovima, kakvi uglavnom vladaju u našoj zemlji, najznačaniji patogeni izazivači prevremenog sušenja kajsije su:


bakterija (Pseudomonas syringae van Hall. ) i

gljive (Citospora cincta Sacc., Verticilium dahliae Kleb., Phytophtora spp., Monilia laxa, Gnomonia erythrostoma (Pers.) Auresw., Eutypa laata (Pers: Fr) Tul., Armilaria mellea, Roselinia necatrix).



Paunović (1992.) navodi da i neki virusi i mikoplazme mogu da izazovu prevremeno sušenje (apopleksiju) kajsije, kao što su: Prunus steam piting virus, virus kompleksa hlorotičnog lišća kajsije, virus rupičavosti i uzanog lista, hlorotično lišće u obliku levka i proliferacija letorasta.


Iz navedenog se vidi da postoje mnogi činioci ekološke, biološke i patogene prirode koji uzrokuju prevremeno sušenje (apopleksiju) kajsije. Da bi se štete od apopleksije umanjile ili potpuno otklonile, a na osnovu determinisanih i utvrđenih uzročnika, potrebno je sprovoditi odgovarajuće preventivne ili kurativne mere zaštite."



Odlomak iz teksta "Apopleksija kajsije" preuzetog iz knjige "Gajenje kajsije" Prof. dr Bogoljuba Đurića






Dipl.ing.Živomir Nikolić