Mnoge voćke, posebno stablašice i u manjoj meri penjačice kao i neke osetljive voćke, možete raznoliko oblikovati. Kada se odlučite za oblik, imajte na umu koliko vam prostora stoji na raspolaganju, da imate razmerno jednostavnu berbu i koliko je orezivanja i oblikovanja potrebno da bi ste dobili voćku koja dobro rađa. Konačnu veličinu voćke određuje i odabrana podloga.
Ispravnim se načinom stabla i grmovi voćaka mogu oblikovati gotovo po želji. Važno je da mlada stabla oblikujete u željeni oblik dok su još savitljiva; grane koje ostanu u tome obliku orezujete redovnim, osnovnim orezivanjem.
Slobodni uzgojni oblici
Ovi se oblici, s minimalnim orezivanjem, stvaraju se gotovo na isti način kao i prirodno drveće. Ovde se ubrajaju ovi oblici: grmoliki, polustablašice, stablašice i vretenasti grm. Grm i vretenasti grm zbijeniji su od stablašice i polustablašice i pogodni su za male vrtove.
Grmoliko stablo ima do 90 cm visoko deblo, a grane se šire od gornje trećine; ima otvoreno središte krošnje, što grančicama omogućuje primanje najveće količine svetla i prostora. Grmolika su stabla malena i srednje velika, a to je 1,5 – 4 m.
Polustablašice su slične grmolikomu stablu, samo je deblo visoko 1 – 1,5 m, a ukupna je visina 4 – 5 m. Stablašica je sličnog oblika, ali je deblo visoko 1,5 – 2,2 m, a ukupna visina je 5 m ili više.
Vretenasti grm je malo stablo koje naraste do 2,2 m, a grane su oblikovane tako da se šire od glavne provodnice pod širokim uglom. Ima manje grana od ostalih lagano orezanih oblika, no svaka od njih orezana je tako da bude što plodnija. Najniža se grana obično nalazi 45 cm od nivoa tla.
Oblikovani uzgojni oblici
Neke stablašice i grmolike voćke pogodne su za uzgoj u oblikovanim oblicima. To su kordunice, lepeze i palmete. Njih odmah na početku uzgoja valja pažljivo orezati, a potom održavati redovnim letnim orezivanjem da bi ste ograničili vegetativni rast, sa što manje zimskoga orezivanja. Većini trebaju potporne žice, koje se nalaze na samostojećim stubovima, uza zid ili uz ogradu. Oblici uz zidove obično su omiljeni u krajevima sa umerenom klimom za voćke poput breskve, jer tako primaju najviše sunca i imaju koristi od odbijanja toplote od zida.
Sve su oblikovane voćke pogodne za male vrtove, jer na ograničenom prostoru možete uzgajati mnogo voćaka. Za oblikovanje se obično uzimaju vrlo mlade sadnice kalemljene na patuljaste podloge.
Kordunica je ograničena na jednu glavnu granu dugu 1,5 – 2 m; ona je zaodenuta plodnim izbojima koji na maloj površini stvaraju velike prinose. Obično se uzgajaju uza zidove, na stubovima i žicama. Sade se pod uglom od 45°. Mogu se uzgajati i vodoravno i uspravno. Najčešće se koristi za jabuke i kruške, a koristan je za uzgoj crvene i bele ribizle te ogrozda. Dvostruke (poznate i kao »U«), trostruke ili višestrukie kordunice mogu se oblikovati orezivanjem mladih voćaka tako da stvaraju dve ili više uporednih provodnica (glavnih grana). Kordunica sa više od jedne provodnice obično se uzgaja okomito, a horizontalne kordunice (koji se uzgajaju s vodoravnom provodnicom) sve su omiljenije. Obično su samostojeće, poduprte snažnim žicama, i mogu se koristiti za stvaranje privlačne niskog ograde gredice.
Lepeza se oblikuje tako da se na kratkom deblu (visokom 24 cm) grane prvog reda zrakasto rašire u obliku lepeze. Ovaj je oblik pogodan za stabla voćaka koje se uzgajaju uz zidove i ograde.
Horizontalna palmeta oblikuje se tako da se duž provodnice grane prvoga reda nalaze na pravilnim razmacima u vodoravnim parovima. Svaka grana prekrivena je kratkim rodnim izbojima. Broj parova grana različit je te zavisi od prostora i bujnosti stabla. Ovaj uzgojni oblik posebno je pogodan za jabuke i kruške koje se uzgajaju uz zidove i ograde. Ne bi ga trebalo upotrebljavati za koštuničavo voće. Manje stroga verzija horizontalne palmete jeste slobodna palmeta u kojoj su razmaknute grane u redu blago podignute prema gore (a ne vodoravno).
Za razliku od ostalih uzgojnih oblika, piramida je samostojeća: njene se grane prvog reda od središnjeg debla usmeravaju u piramidalni oblik. Da bi se stvorila niska ili srednje visoka stabla, oblik se «država redovnim letnim orezivanjem.