U voćnjaku zbog prevencije i smanjenja zastupljenosti pojave biljnih bolesti i štetočina, koje prezimljavaju na i ispod opalog lišća , najbolje ga je sakupiti, izneti iz voćnjaka i spaliti, pa tek onda ići na đubrenje i obradu voćnjaka. Po potrebi otkloniti i eventualno zaostale mumificirane plodove kao i suve grančice.


Zemljište na kom rastu i plodonose voćke, mora sadržati sve hranljive, neophodne sastojke. Đubrenje se direktno odražava na plodnost i strukturu zemljišta, reguliše se trajanje vegetacije, porast vegetativne mase, poboljšava rodnost i kvalitet plodova, kao i otpornost prema niskim temperaturama, bolestima i štetočinama.


Osnovno đubrenje ima za cilj da se u zemljište unese odgovarajuća količina hraniva koja je potrebna voćkama, zato što se tokom vegetacije trošenjem hraniva, njegova koncentracija u zemljištu smanjuje. Đubrenje voćaka u ovom periodu radi se sa organskim i mineralnim đubrivima. Ona se rasturaju po celoj površini voćnjaka.


Od organskih đubriva najčešće se koristi stajnjak (zgorelo ili poluzgorelo stajsko đubrivo). Stajnjak je potrebno unositi u zemljište svake 3-4 godine, u količini 30 - 40 tona po hektaru. To je naročito potrebno ako su ta zemljišta slabohumusna, a sve u cilju njegovog obogaćivanja organskom materijom. Najčešće se koristi goveđi stajnjak. On pored toga što reguliše ishranu voćaka, bitno popravlja fizičke osobine zemljišta, vodno vazdušni i toplotni režim. Reguliše strukturu zemljišta, kao i aeriranje i popravku vodopropustljivosti. Stajnjak je potrebno zaorati odmah nakon rasturanja.


U ovom periodu treba koristiti i mineralna đubriva gde je sadržaj fosfora i kalijuma povećan. To je zbog toga što se fosfor i kalijum sporije razlažu, pa su dostupni biljkama u dužem periodu. Od vremena primene đubriva zavisi i njegova formulacija. Tako se manji sadržaj azota primenjuje u jesen, a kako se sadržaj azota povećava i vreme njegove primene se pomera ka vegetaciji. Zato je azotna đubriva bolje dodavati tokom vegetacije, kada ih voćke mogu maksimalno iskoristiti, a fosfor i kalijum kroz složena osnovna đubriva. Ova đubriva treba unositi dublje u zemljište.



Đubriva u voćnjaku treba rasturiti pre obrade zemljišta, i to prvo treba dodati mineralna, potom organska, pa tek onda vršiti oranje ili freziranje zemljišta. Obradu zemljišta treba sprovesti na manjoj dubini 15 – 18cm, zato što bi dubljom obradom moglo doći do oštećenja korenovog sistema. Ona zavisi od zemljišta, korenovog sistema voćaka, kao i od vremena izvođenja. Ako je korenov sistem plitak, ako je zemljište bilo pod ledinom ili su zasadi gusti, dubinu treba postepeno povećavati. Obradom se postiže aeracija zemljišta, poboljšava se vodni i toplotni režim zemljišta, koren se lakše razvija, lakše se usvaja i hranivo, rastresitost je povoljnija itd.


Ako su voćnjaci podignuti na većim kosinama, dovoljno je obraditi površinu oko stabla voćke. Ako bi se u ovakvom slučaju obavilo oranje cele površine zasada, usled padavina bi došlo do spiranja zemljišta, ogoljavanja korenovog sistema, a eventualno bi moglo doći i do stradanja korenovog sistema usled zimskih mrazeva. Obrada zemljišta se primenjuje samo na terenima koji nisu podložni spiranju zemljišta.


Aktuelno je i krečenje stabla, pri čemu treba iskoristiti vremenski odgovarajuće dane, sa temperaturom u plusu, za rad. Tako se smanjuje opasnost od izmrzavanja. Zaštita krečenjem se zasniva na bazi bele boje koja odbija sunčeve zrake i otežava zagrevanje debla, koje kao nezagrejano otežava kretanje sokova i voćkama odlaže početak vegetacije. To istovremeno pomaže i u izbegavanju prolećnih mrazeva. Krečenje sprečava pucanje kore (naročito mlađih voćaka), usled naglih temperaturnih promena, tj. kretanja sokova, stvaranja ledenih kristala, pucanja zaleđene kore itd. Zato krečenje treba odraditi kod mladih voćaka, jer im je kora debla nežna, glatka i osetljiva. Krečenje je poželjno i na starijim voćkama čija je ispucala kora postala sklonište za razne štetne insekte.