Mušmula (lat. Mespilus germanica) je voćna vrsta toplijih predela. Najbolje rezultate daje pri uzgoju na n.v. do 700 metara.Dobro podnosi niske temperature tokom mirovanja, zahvaljujući kasnom cvetanju, tokom maja, nikada nema oštećenja cveta ili ploda od poznih mrazeva. Zahteva dobra, rastresita zemljišta. Nepovoljna su teška i zemljišta podložna zadržavanju vode – zabarivanju.
Najčešće gajene sorte su domaća krupna i holandska krupna. Prednost treba dati domaćoj, krupnoće ploda oko 20 grama, jer ima manji udeo semenki u odnosu na masu ploda od holandske koja ima krupnoću oko 50 grama i dosta suvo meso.
Mušmula se najčešće proizvodi kalemljenjem na vegetativne podloge dunje ( MA, ĆA 7, Ba 29). Izuzetno se kalemi na sejance oskoruše za peskovita i gloga za krečna zemljišta. Samooplodna je i može se gajiti u jednosortnom zasadu.
Zemljište za sadnju se može pripremati celom površinom, ili u trake na većim nagibima, a može se zasad podići i na neoranoj površini, kopanjem većih i dubljih jama. Pre sadnje, na osnovu analize zemljišta treba izvršiti popravke zemljišta ili na plodnost ili na pH vrednost, zavisno od rezultata analize. Najbolje je sadnju obaviti tokom jeseni. Sadnja se preporučuje na 4 x 4 ili pak 4 x 3 metra, što zahteva 625 odnosno 834 sadnice po hektaru. Počinje sa rađanjem od druge godine po sadnji, u punom rodu daje prinos 12-15 t/ha.
Đubrenje mladih voćaka se obavlje sa 200g po sadnici u prvoj godini, 400g u drugoj, 600g u trećoj, 800g u četvrtoj godini starosti. U kasnijem periodu uzgoja i u punom rodu količina đubriva se kreće oko 600- 700 kg/ha NPK mineralnog đubriva odgovarajuće kombinacije, uz dodatak 200-300 kg/ha azotnih đubriva.
Mušmula se uzgaja najčešće u obliku kotlaste ili poboljšane piramidalne krošnje.
Zemljište u zasadu može da se održava na više načina, najčešće u sistemu ledina mulč – kombinacija košenjem trave u porastu od oko 15-20 cm i zastiranjem u rednom prostoru u zoni razvoja krošnje.
Berba plodova se obavlja ručno, posle prvih jaših slana, posle opadanja lista. Berba se obavlja u drvene ili plastične gajbice u sloju visine 2-3 ploda. Podnosi dosta hladne uslove za čuvanje. Najbolje se čuva na temperaturi od 2-5 stepeni i pri relativnoj vlažnosti vazduha oko 70%. Za tržište se koriste plodovi koji su omekšali, promenili hemijski sastav ploda, gnjili plodovi. Pored toga što se koristi kao svež, može se od ploda proizvoditi džem, žele, marmelad ili rakija. Cena svežih plodova je u proseku 2-3 puta veća od konzumne jabuke. Svež plod se prodaje u periodu novembar – januar.
Mušmula je dosta otporna na bolesti i štetočine. Najopasnija bolest je sušenje vrhova i celih grana koju uzrokuje bakterija Erwinija amylovora. Dovoljno je svega dva prskanja pre cvetanja i jedno prskanje posle cvetanja. Prskanje se obavlja u kombinaciji nekih bakarnih preparata sa insekticidima. Mimo preporučenih prskanja zaštita se radi po potrebi. Deficitarno je voće, ima perspektivu za gajenje.
Radulović Andrija dip.ing.