Đubrenje je jedna od osnovnih agrotehničkih mera u savremenoj proizvodnji trešnje. Đubrenje ima za cilj povećanje prinosa, poboljšanje kvaliteta plodova, kao i popravku fizičkih, hemijskih ibioloških osobina zemljišta. Đubrenje treba da omogući ravnotežu izmeću vegetativnog rasta i rodnosti.


Efikasnost ćubrenja zavisi od: osobine zemljišta, načina održavanja zemljišta, primene navodnjavanja, stanja zemljišta (temperatura i vlažnost) u vreme izvođenja đubrenja kao i vrste podloge na kojoj je izvršeno kalemljenje trešnje. Od osobina zemljišta posebno su značajne bogatstvo(ukupna količina biogenih elemenata u zemljištu) i plodnost, pH vrednost, mehanički sastav kao i sadržaj organskih materija u zemljištu. Pristupačnost biogenih elemenata zavisi od pH vrednosti zemljišta.


Optimalna pH vrednost za gajenje trešnje kreće se od 5,5-7,5. Način održavanja zemljišta u zasadu utiče na efikasnost đubrenja. Tako na primer uklanjanjem korova poboljšava se usvajanje u površinskim slojevima zemljišta, dok navodnjavanje olakšava mobilnost elemenata i rast korena ka vlažnijim zonama zemljišta. Koren trešnje najbolje usvaja biogene elemente iz zemljišta na temperaturi između 7° i 21°C, dok usvajanje jona prestaje na temperaturi iznad 32°C, jer je tada aktivnost korena minimalna. Podloge znacajno utiču na stanje ishranjenosti trešnje.


U zavisnosti od starosti trešnje različite su i potrebe za đubrenjem. Mlada stabla imaju
potrebu da zadovolje rast a to zahteva dobru snabdevenost azotom i fosforom. Količina azota treba da bude umerena i podešena prema bujnosti stabla. Velika bujnost je štetna jer odlaže stupanje stabla u rod. Odraslo stablo ima potrebe da obnavlja vegetaciju i da zadrži rodnost i kvalitet ploda, pre svega ako je sorta rodna a podloga manje bujna. Nesmemo prilikom đubrenja zanemariti magnezijum i kalcijum zato što imaju veoma veliki uticaj na produktivnost voćke i kvalitet ploda.


Količinu đubriva koju trebamo uneti određuje se prema utvrđenoj plodnosti zemljišta, iznošenju hranljivih elemenata vezanih za porast višegodišnjih delova biljke i formiranje listova kao i za porast i razvoj plodova. Za određivanje potrebne norme đubriva najčešće se koristi agrohemijska analiza zemljišta. Agrohemijska analiza zemljišta predstavlja kontrolu plodnosti i preporučuje se njeno izvodene svake pete godine.



Organska đubriva je poželjno unositi svake četvrte godine u zasadima trešnje, njima se vrši popravka plodnosti zemljišta, popravljaju se fizičke osobine zemljišta (vodni, vazdušni i toplotni režim) i pojačavaju se mikrobiološke aktivnosti u njemu, čime se poboljšavaju uslovi za razvoj korena i usvajanje hranljivih materija iz zemljišta. Od organskih đubriva najčešće se koristi stajnjak, a znatno manje treset, kompost i zelenišno đubrivo. Stajnjak koji se koristi za đubrenje mora biti dobro zgoreo i dobrog kvaliteta, bez semena i rizoma korovskih biljaka. Dobro zgoreo stajnjak prosečno sadrži 0,5% N, 0,25% P205, 0,6% K2O, 0,18 % MgO, 20 mg/kg B i 90 mg/kg Zn. Uobičajna norma đubrenja je 20-30 t/a. Stajnjakom je potrebno đubriti u jesen, ako se stajnjak rastura po celoj površini onda se on mora rasturiti u tankom sloju po površini parcele pa onda zaorati , ukoliko se stajnjak unosi samo oko voćke onda se mora površina obraditi ručno, kako bi se stajnjak uneo dublje u zemljište.


Što se tiče mineralnih đubriva koja je potrebno uneti u jesen to su najčešće složena kompleksna NPK đubriva, različitih kombinacija sadržaja hranljivih elemenata. Preporučuju se đubriva koja imaju najmanji sadržaj N, iz razloga što se N brzo rastvara i usled jesenjih i zimskih padavina ispira iz zemljišta, pa zbog toga je potrebno koristiti đubriva koja sadrže minimalne količine N ili ne sadrže N, tu spadaju đubriva formulacije 8:16:24, 0:10:30, 0:15:30. Potrebno je zemljište obraditi posle unošenja mineralnih đubriva.




Suzana Jerkić dipl. ing.