Mehaničke,agrotehničke i pomotehničke mere,sađenje zdravog sadnog materijala i više drugih metoda zaštite gajenog bilja u značajnoj meri doprinose sniženju gustine populacije većeg broja štetočina,ispod tolerantnog nivoa. One omogućavaju izbegavanje primene hemijskih srestava za zaštitu bilja,odnosno omogućavaju upravljanje populacije štetnih vrsta. Ovim merama,pojedine štetočine se mogu potpuno suzbiti i tako sprečiti šteta od ekonomskog značaja.Za neke, to su i jedino moguće mere suzbijanja(malinin prstenar).


Na taj način,ove mere zapravo, doprinose ostvarivanju savremenog,modernog koncepta integralne zaštite,odnosno integralne proizvodnje, očuvanju prirodne životne sredine i proizvođenju nezagađene hrane.


U dosta razvučenom vremenskom periodu, moguće je sprečiti jaču pojavu i štetu od većeg broja štetočina.To je velika privilegija, jer se inače, mere u zaštiti bilja moraju sprovoditi u tačno utvrđenom momentu i u vrlo kratkom intervalu.


Sa ovim merama, započinje se odmah nakon berbe,a pre otpadanja lista, tada je najbolje uočiti sve nepravilnosti i najlakše ih ukloniti. Kada su voćke u pitanju, već tada treba ukloniti sve štetočinama naseljene, oštećene i pri berbi polomljene grane i stabla, a zatim ih izvan voćnjaka spaliti. I ako se ova mera može obaviti i naknadno,za vrme orezivnja voćki treba je izvršiti pre.



U periodu od jeseni do proleća nepesticidnim metodama moguće je sprečiti pojavu i suzbiti sledeće štetočine; italijanski popac, kruškina stenica, šljivina osa, malinin prstenar, jabukin cvetojed, lešnikov surlaš. Agrotehničke, pomotehničke, mehaničke i hemijske mere, koje se preduzimaju protiv potkorenjaka imaju preventivan karakter tj. sprovode se u cilju sprečavanja pojave i napada ovih štetočina. Svi agrotehnički i pomotehnički zahvati u voćnjaku,bez izuzetka, obezbeđuju dobro fiziološko stanje stabla što je osnovni preduslov uspešne
zaštite od štetočina.


U ovom periodu posebnu pažnju treba obratiti na obrađivanje tla, dreniranjem terena sa visokim nivom podzemne vode, orezivanju i proređivanju krošnji, čišćenju stabla od polomljenih i suvih grana, kao i vodopija, vađenju suvih stabala i iznošenju iz voćnjaka.


Za uspešno suzbijanje minera lista,uz hemijske, značajne su takođe mehaničke i agrotehničke mere, one se odnose na sakupljanje i uništavanje ili pak zaoravanje opalog lista.Zaoravanjem se ujedno uništavaju i one vrste minera lista koje prezimljavju u površinskomslojuzemljišta.



PLAVO PRSKANjE


KOŠTIČAVO VOĆE

Mnogobrojni paraziti po završetku vegetacije se zadržavaju i prezimljuju na granama voćaka. Iz tog razloga vrlo je značajno da se jesenje prskanje izvede pravovremeno i kvalitetno, jer se time smanjuje infektivni potencijal patogena za narednu godinu.



Breskva

Taphrina deformans (prouzrokovačkovrdžavosti lista breskve)idrugiparaziti

Kovrdžavost lista je ekonomski najštetnija bolest breskve. Pojavljuje se redovno u rano proleće a intezitet zaraze zavisi od vremenskih uslova u vreme kretanja vegetacije.Ukoliko je ovaj period kišovit,masovne infekcije prouzrokuju deformacije i kovrdžavost listova. zaraženi listovi opadaju, tako da u pojedinim zasadima voćke ogole već tokom proleća.Takve voćke kasnije ponovo listaju,međutim usled iscrpljivanja , one postaju osetljive prema mrazu i drugim parazitima,a i rodnost takvih stabala u narednoj godini se smanjuje .

U cilju uništavanja askospora koje prezimljuju u pukotinama kore ili pupoljcima, preporučuje se jesenje prskanje voćaka u fazi završetka vegetacije i opadanja lišća.

Za ovo tzv. “plavo prskanje“ koriste se preparati na bazi bakra ( Bordovska čorba, Wp-20, bakarni kreč, bakrocid, champion).Ovim prskanjem istovremeno se suzbijaju i drugi paraziti,prouzrokovači sušenja grana i truleži plodova.



Kajsija,šljiva i višnja

I ovo voće je podložno infekcijama raznih patogena,čije askospore prezimljuju u pukotinama kore ili pupoljcima, zbog toga je veoma važno jesenje prskanje tj. "plavo prskanje" koje se sprovodi istim preparatima na bazi bakra.



JABUČASTO VOĆE


Kruška dunja i jabuka

Erwinia amylovora (prouzrokovač bakteriozne plamenjače). Bakteriozna plamenjača je jedna od ekonomski najznačajnijih oboljenja jabučastih vrsta voćaka. Prouzrokuje naglo sušenje zeljastih biljnih organa u rano proleće a kasnije tokom vegetacije suše se i deblje grane.

Radi smanjenja infektivnog potencijala, voćke treba isprskati BORDOVSKOM ČORBOM ili BAKARNIM KREČOM u vreme opadanja lišća. Preparate primeniti prema upustvu proizvođača



ZBOG ČEGA I KADA SE KREČE VOĆKE

Krečenje voćki je vrlo značajna pomotehnička mera. Svi skupa, svedoci smo da se voćke, kod nas kreče negde na proleće, u aprilu i maju. Isuviše kasno da se ispune zadaci koji su namenjeni krečenju. Ispinjena je samo jedna, potpuno nevažna, esteska forma. Uostalom i poljoprivrednici i amateri kreče voćke iz raznih ,samo njima znanih razloga . Svako ima svoju teoriju o tome. Nažalost, svaka je podaleko od stvarnosti, inače bi krečenje bilo obavljeno pravilno i na vreme.


Belenje kore debla,račvišta prve etaže krune voćke i ramenih grana,nadoknađuje nedostatak lista u toku zime. Preko leta, lišće zasenjuje ove delove i sprečava njihovo prekomerno zagrevanje. Za vreme zime taj zadatak ispunjava krečenje.Sprečavanje zagrevanja kore omogućuje bezbedno prezimljavanje voćki, bez opasnosti od izmrzavanja. Nadalje,ono usporava kretanje vegetacije za 7-10 dana, što je najčešće dovoljno da se izbegnu kasni prolećni mrazevi.


Krečenjem, se ne suzbijaju štetočine voćki, ali se ometa i sprečava njihovo prezimljavanje pod ispucalom korom debla i grana. Rane na kori voćki, nastale izmrzavanjem, i tako fiziološki oslabljena stabla, u velikom broju naseljavaju sekundarne štetičine koje ubrzavaju propadanje oštećenih biljki.


Da bi ispunili sve ove zadatke, krečenje se obavlja u periodu novembar-decembar. Kako je već rečeno, kreči se deblo, račvišta i ramene grane.Koštičavo voće je osetljivije od jabučastog i obavezno ga trba okrečiti.





Ljiljana Krsmanović dipl.ing.