Održavanje zemljišta treba da stvori najpovoljniji režim vlažnosti zemljišta.U savremenoj voćarskoj proizvodnji sa primenom navodnjavanja voćaka, održavanje zemljišta u zasadima voćaka nema takav značaj kao u onom slučaju, kada navodnjavanje nije moguće. Ako se u aridnim područjima navodnjavanje uopšte ne može primenjivati tada je vrlo veliki značaj način održavanja vlažnosti zemljišta. Obrada je jedini način da se obezbeđuju bogatije rezerve zemljišne vlage i time spreči nepovoljno dejstvo suše. Pošto se po jedinici površine voćnjaka nalazi velika lisna površina,gube se znatne količine vode,što posebno ukazuje da je održavanje najpovoljnijeg režima vlažnosti u zemljištu činilac o kojem se mora voditi računa.


Najčešće se zemljište u voćnjacima održava trajno ili povremeno na ove načine:



1.Jalovi ugar(čista obrada)

Čest način održavanja zemljišta u starijim zasadima.Prednosti jalovog ugara su u tome što:uništava korov,poboljšava osobine zemljišta,pospešuje rad mikroorganizama,...Ne preporučuje se na površinama sa oštrijim reljefom,jer može da pogorša strukturu zemljišta,može da dođe do povreda žila korena, stvaranja neravne površine voćnjaka (ako se stalno ore na isti način) i najzad, može da utiče na kvalitet plodova zimskih sorti voćaka. Plodovi su manje obojeni i lošije se čuvaju ako se zemljište obrađuje kasno u jesen.

Radi ublažavanja nepovoljnog dejstva jalovog ugara, povremeno se vrši kratkotrajno zaledivanje zemljišta. Utvrđeno je da se struktura zemljišta poboljšava gajenjem graminea i leguminoza uz đubrenje fosfornim i kalijumovim đubrivima.



2.Zaledinjeno zemljište

Preporučuje se u slučajevima u kojima se voćnjak može navodnjavati.Površina voćnjaka u tom slučaju, iskorišćava se za proizvodnju sena; ledina se preporučuje i na terenima sa oštrim reljefom; ako se zasad nalazi u humidnom području,takođe se može preporučiti ledina. Ali zaledinjeno zemljište je mnogo bolje ako se kombinuje sa jalovim ugarom: bilo da se između redova ostavlja uzana pantljika pod travnim pokrivačem,a jalovi ugar u pravcu redova-odnosno red voćaka je na pantljici u vidu jalovog ugara,a naredni međuprostor održava se kao ledina.Posle 3-4 godine ovi načini održavanja se smenjuju-ledina se razorava, crni ugar se zatravljuje i tako se ova dva načina smenjuju.



3.Gajenje uzrodica

Kao uzrodice se preporučuju: salata, spanać, kupus, paradajz, paprika, krastavac, cvekla, šargarepa, krompir, pasulj, soja, grašak,...

Ove biljke nemaju iste potrebe za svetlošću.Uzima se kao pravilo da od uzrodica,koje zahtevaju dosta vode treba birati one,čiji plodovi rano sazrevaju,a od poznatih sorti gajiti one kojima je potrebno manje vode.Jasno je da uzrodice iznose iz zemljišta znatne količine hranljivih materija,o čemu treba voditi računa pri određivanju normi đubriva.



4.Zastiranje zemljišta

Mnogobrojne su koristi od zastiranja zemljišta,a naročito se ističe čuvanje zemljišne vlage i povećanje plodnosti zemljišta.U mladim zasadima se zastire samo kružna površina oko voćaka,ali ne do debla,već se ostavlja nezaštićeno 50-100 cm u prečniku neposredno oko debla,zbog miševa. Sem toga može se zastirati red voćaka u vidu pantljike,širine oko 2 m,gde se takođe ne zastire zemljište neposredno oko voćaka.Za ove svrhe se u poslednje vreme preporučuju:crni polietilenski film, pleva, lišće iz šume, natrula slama ili seno, pasuljevina, strugotina, sitno pruće,...



5.Pokrivanje površine plastičnim materijalima

Ima za cilj da spreči isparavanje vode i razvoj korova. Za ovo se koristi plastična folija,kojom se pokriva površina duž redova,koja inače ostaje neobrađena-oko 1,5-2 m sa jedne i druge strane. Pre pokrivanja površina mora da se obradi. Folija ostaje oko 3 godine,a zatim se postavlja nova. Ovaj način je prikladan za manje zasade i voćnjake sa većim brojem sadnica po hektaru.



Dejan Jocić dipl.ing.