Jabuka je tradicionalna voćna vrsta koja se od davnina gajila na prostorima Zlatiborskog okruga.Tehnologija gajenja,sortiment i tržišni uslovi u mnogome se razlikuju od nekadašnjeg načina gajenja. Pedesetih godina prošlog veka na ovim prostorima gajene su uglavnom domaće(autohtone) sorte jabuke: Budimka, kožara, kolačara,šarenika, kadumana i dr.Ove sorte su gajene po principu slobodnog porasta bez mnogo uticaja na njihov obllik krune. Prečnik krune je bio i po 10 metara a u visinu i više.Prečnik debla (na panju ) i preko 50 cm. Ovakva stabla su mogla da daju i do 1000 kg plodova jabuke. Ozbiljniji proizvođači vršili su zaštitu najviše 2 do 3 puta sa po jednim fungicidom i insekticidom .Bili su poznati preparati: kreozan , sevin , ortocid...


Često su to bili kombinovani zasadi pa se na istoj površini mogla naći i jabuka i šljiva.Raspored sadnje nije bio strogo definisan jer su se zasadi širili uglavnom kalemljenjem na podlogu , divlju jabuku koja je već nikla na mestu, tako da su i rastojanja između voćaka bila nejednaka. Naravno bilo je i zasada koji su bili zasnovani sadnicama iz rasadnika.Plodovi iz ovih voćnjaka prodavani su uglavnom na domaćem tržištu. Deo plodova prerađivan je u fabrici sokova i pektina(Budimka-Požega).Veći deo kvalitetnijih plodova prodavan je i na pijacama Dalmacije,Hercegovine,(Dubrovnik,Mostar, Lištica,Imotski). Plodovi su pakovani u drvene sanduke sa poklopcem obloženim hartijom težine oko 30 kg.


Kasnije, šezdesetih godina kod imućnijih proizvođača i na zadružnim ekonomijama zasnivani su plantažni zasadi sortama :Jonatan , delišes i njegovi mutanti,Kanadska, Kaselska reneta i dr. takođe na podlozi divljaci na nešto manjem rastojanju(6x5) m. Takvi zasadi su znatno intenzivnije gajeni . Primenjivana je bolja zaštita, obavezna međuredna obrada zemljišta i dr. Prinosi su bili takođe dobri.



Odmah iza ovih, u proizvodnju se uvode novije sorte :ajdared ,melroz, jonagold, prima, čadel, a iza njih , sortimentu se pridružuju : greni smit ,red čif, jonagold, fudži, gloster, mucu, gala, breburn i dr. do najnovijih klubskih sorata. Tehnologija gajenja ovih sorata u mnogome se razlikuje od napred opisanog nekadašnjeg načina. Kržljave vegetativne podloge omogućavaju nizak rast, gust sklop,visoke prinose , izuzetan kvalitet plodova ,olakšanu berbu i niz prednosti.Naravno ovakvi zasadi traže i visoka ulaganja u proizvodnju: Obavezan sistem za navodnjavanje, protivgradnu zaštitu, mehanizaciju za zaštitu i obradu zemljišta i dr. Konačano , ovakva proizvodnja trebala bi da donese i dobar finansijski rezultat.


Poređenjem sadašnjih i prošlih vremena nameće nam se zaključak: Jabučarska proizvodnja je u poslednjih pola veka doživela veliku transformaciju. Od nekadašnjih nepravilnih zasada i visokih stabala došlo se do plantaža i plantažica na dohvat ruke. Od nekadašnjeg transporta starim i isluženim kamionima i železnicom „ćirom“ jabuka se transportuje „frigo“ hladnjačama. Nekadašnje tržište širom bivše Jugoslavije preselilo se na istok u Rusiju.



Andrija Radulović, dipl. ing. voćarstva