Gajenje lešnika u našim krajevima je novijeg datuma. Prvi veći zasadi ove voćne vrste podignuti su krajem prošlog veka. Od tada do današnjeg dana uz jednu dozu opreznosti i nepoverenja u lesku, zasadi se podižu skromno i sporo.


Inicijator podizanja prvih zasada bio je pokojni profesor dr. Milovan Korać iz Novog Sad. Širenje ove kulture išlo je sporo jer su se proizvođači plašili neuspeha u ovoj proizvodnji zbog toga što je ovo nova kultura na ovim prostorima a o njenoj proizvodnji i uopšte o gajenju malo su znali. Problemi koji su bili prisutni strah od plasmana plodova, berbe , sakupljanja , krckanja , veverica itd. Za sve ove probleme danas su nađena rešenja i nema potrebe plašiti se ove proizvodnje.Svi podignuti zasadi uz punu primenu agrotehnike uredno i obilno rađaju a prinos uglavnom pokriva ulaganja a visoka cena ploda ostvaruje i ostatak dohotka.


U poslednje vreme ovde su prisutni i ino partneri koji su zainteresovani za veću i masovniju proizvodnju lešnika uz veoma visoku garantovanu cenu proizvedenog ploda.Ovo sve ukazuje da treba ozbiljnije računati na lešnik i uz čvrste ugovore sa ino-partnerima ići u sigurnu i masovnu proizvodnju gde god ima uslova za gajenje.


Zbog prisustva kupaca iz inostranstva sve postojeće zasade treba sanirati uz obaveznu konsultaciju stručnjaka iz ove oblasti. I kod podizanja novih zasada ne raditi ništa bez konsultacija sa ljudima koji se razumeju u ovu problematiku.


Da bi svaka voćarska proizvodnja bila uspešna u pojedinim rejonima pa i proizvodnja lešnika veoma je bitno znati klimatske činioce koji mogu pozitivno ili negativno uticati na svaku voćarsku proizvodnju. Zato ćemo se u najkraćim crtama osvrnuti na klimatske činioce koji mogu imati pozitivan ili negativan uticaj na uspevanje leske. Od klimatskih činilaca na ovu proizvodnju uticaj imaju temperatura, svetlost , voda i vetar. O njima ćemo ukratko reći i njihovom značaju za gajenje leske.



Temperatura

Znamo svi da leska prva cveta nekad u februaru a nekad i pre , kad imamo često niskih temperatura , no leska zameće i donosi plod jer je otpornija od mnogih voćnih vrsta na niske temperature. Voćke su najosetljivije na niske temperature u toku cvetanja i oplodnje ali polen leske rano klija najčešće toplih dana februara a oplodnju vrši u zatvorenom ženskom pupoljku ( u rodnom pupoljku) tek u maju te mu je otpornost na niske temperature visoka. Žigovi tučka koji su crvenkaste boje razvijaju se i prihvataju polen, koji klija u plodniku a žigovi izmrzavaju ili se sasušuju jer su funkciju završili. Iz tih razloga leska ima širok dijapazon uspevanja pa joj niske temperature nisu toliko značajne. Dovoljno je par lepih dana u toku zime da leska iscveta i polen isklija i uđe u rodni pupoljak i da leska rodi iako je rano cvetala, skoro svake godine.



Svetlost

Leska je svetloljubiva biljka ali može uspevati i u zaseni. Zbog ove osobine lesci treba prilikom zasnivanja dati dovoljno životnog prostora i svetlosti u određivanju optimalnog razmaka sadnje. Odrediti takav razmak sadnje da na 1 hektar stane 500 biljaka. Ako je leska nedovoljno osvetljena kruna se izdužuje i formira se manje cvetnih pupoljaka. Zbog povećanog osunčavanja leska veoma dobre rezultate daje pored većih vodenih površina a i zbog povećane relativne vlažnosti vazduha.



Voda

Voda je neophodna za fiziološke i biohemijske procese u tkivima. Bez vode nema života, ona je neophodni činilac fotosintezi, održava turgor ćelija , reguliše temperaturu tkiva transpiracijom , ima važnu ulogu pri prenosu mineralnih i organskih jedinjenja kroz biljku. Zbog toga se nedostatak i višak vode kako u zemljištu tako i u vazduhu nepovoljno odražava na rast i rodnost leske. Ako je manjak vlage u zemljištu izraženiji rast mladara je usporen , oplodnja i zametanje plodova je slabija , usporen je porast plodova koji prevremeno opadaju, slabo je formiranje i diferenciranje cvetnih zametaka itd. Ako je suša naročito u junu plodovi su sitniji a ako je suša u avgustu onda je nizak randman jezgre. Ako u zemljištu nema dovoljno vode smanjuje seintenzitet fotosinteze a voćke su sa malo rezervnih organskih materija, neotporne su na napade parazita i pre stradaju od zimskih mrazeva.

Iz navedenih razloga ne preporučuje se podizanje i zasnivanje zasada bez obezbeđenja dovoljnih količina vode u kritičnim fazama razvoja biljke. Navodnjavanjem treba da se obezbediti 250 – 300 mm vodenih taloga po 1m2 površine.

Zasade leske ne podizati na zabarenim zemljištima jer može doći do ugušivanja korena i sušenja celih biljaka. Leska odlično uspeva na obalama reka i potoka i u njihovoj blizini daje odlične rezultate. Leska voli gde potok žubori.



Vetar

Obzirom da se leska oprašuje anemofilno tj. posredstvom vetra , česti povetarci u toku cvetanja su korisni. Na promajnim lokacijama gde su češća strujanja vetra ređa su gljivična i druga oboljenja. Suvi vetrovi nisu dobri u toku cvetanja jer suše žig tučka. Prilikom podizanja zasada izabrati provetrene i osunčane parcele da bi se povećao uspeh u proizvodnji.


Za uspešnu proizvodnju lešnika pre podizanja zasada svi ovi činioci moraju se temeljno analizirati kako bi uspeh u proizvodnji bio zagarantovan.






Dipl. ing. Dragoljub Dragojlović