Za one koji kreću u podizanje zasada vinove loze važno je da poznaju kroz koje faze razvoja prolazi vinova loza.Period vegetacije vinove loze počinje kretanjem sokova u proleće a završava se u jesen sa opadanjem lišća. U toku perioda vegetacije mogu se izdvojiti sledeće faze vegetacije – fenofaze razvoja.

1. kretanje sokova (suzenje)
2. porast lastara
3. cvetanje
4. razvoj bobica
5. sazrevanje bobica
6. sazrevanje lastara i opadanje lišća

Redosled odvijanja svake fenofaze uslovljena je genetski, a dužina trajanja zavisi od sorte, lozne podloge, meteoroloških uslova idr.




-Metode proučavanja kretanja sokova

Početak kretanja sokova – suzenje se registruje kada na preseku zrelog lastara ili na starijem delu čokota ističe sok. Kada se zemljište oko korena zagreje na 6-8 C koren počinje svoju aktivnost, počinje da raste da se grana i usvaja vodu i mineralne materije koje potiskuje u nadzemni deo čokota. Početak kretanja sokova zavisi od temperature vazduha i zemljišta, a zatim od fizičkih osobina zemljišta, vrste, sorte i lozne podloge. U južnijim područjima ova fenofaza počinje ranije nego u severnim. Fenofaza kretanja sokova – suzenje u proseku traje 10-20 dana.




-Metode proučavanja aktiviranja okaca, porasta lastara i razvoja cvasti

Ova fenofaza se odvija od kretanja okaca do početka cvetanja. Počinje bubrenjem okaca i porastanjem novih lastara iz pupoljaka zimskih okaca kao i iz spavajućih pupoljaka na starijem delu čokota. Početak fenofaze se registruje kada se otvaraju prva okca. Masovno otvaranje okaca je kada se aktivira više od 50% okaca. Između sorata postoje znatne razlike u pogledu početka otvaranja okaca – aktiviranja okaca. Tako da se prema vremenu otvaranja okaca – pupoljaka mogu klasifikovati.

- veoma rano
- rano
- srednje
- kasno
- veoma kasno



-Metode proučavanja faze cvetanja

Otvaranjem cvetnih pupoljaka odnosno opadanjem cvetnih kapica na 3-5% cvetova registruje se početak cvetanja. U našim klimatskim uslovima odvija se krajem maja i u prvoj polovini juna.

Cvetanje se ne odvija istovremeno kod svih vrsti sorti i na svim cvastima jednog čokota.

- Srote sa ranim početkom cvetanja (Smederevka, Game crni, Burgundac...)
- Sorte sa srednjim početkom cvetanja (Rizling rajnski, Rizling italijanski, Semijon, Sovinjon, Muskat hamburg...)
- Sorte sa poznim početkom cvetanja (Muskat italija, Kardinal, Afuz ali...)

Razlike između grupa sorti mogu iznositi 5-10 dana. Većina sorti cvetanje završava za 7-14 dana a izuzetno i do 20 dana.




-Metode proučavanja razvoja bobica

Ova fenofaza traje od zametanja bobica do početka sazrevanja – pojave šarka. U našim klimatskim uslovima odvija se početkom maja pa do polovine juna meseca. Kod veoma ranih i ranih sorti ova fenofaza traje oko mesec dana, dok kod poznih sorti traje više od dva meseca. Faza porasta bobica završava se pojavom šarka.



-Metode proučavanja sazrevanja grožđa

Ova fenofaza se odvija od šarka grožđa do potpunog sazrevanja grožđa. U ovoj fazi sa promenom boje, menja se anatomska građa i hemijski sastav bobica. Bobice postaju slatke i ukusne za jelo.

Razlikuju se sledeći stepeni zrelosti grožđa : fiziološka, tehnološka i puna.

- fiziološka – semenka je spremna za reprodukciju
- tehnološka – grožđe jedne sorte najpogodnije za određene vidove prerade
- puna – u bobici prestaje priliv novih količina šećera i ostalih organskih materija

U našim klimatskim uslovima fenofaza sazrevanja grožđa traje 20-60 dana.
Prema vremenu sazrevanja sorte se svrstavaju u 5 grupa.

1. vrlo rane sorte – sazrevaju 10-15 dana pre Šasle
2. rane sorte – I epoha – sazrevaju istovremeno sa Šaslom
3. srednje pozne sorte – II epoha – sazrevaju 10-15 dana posle Šasle
4. pozne sorte – III epoha – sazrevaju 30 dana posle Šasle
5. vrlo pozne sorte – IV epoha – sazrevaju 45 dana posle Šasle



-Metode proučavanja sazrevanja lastara i opadanja lišća

Ova fenofaza odvija se od pune zrelosti grožđa do opadanja lišća. Ovo je poslednja faza u godišnjem ciklusu razvića vinove loze. Karakteriše se sazrevanjem lastara, nagomilavanjem rezervnih hranjivih materija u lastarima i pripremom čokota za prezimljavanje.


Teodor Prvulović dipl.ing.polj.