Vrlo stara balkanska sorta. Na većim površinama gaji se u Bugarskoj, Turskoj, Albaniji, Rumuniji, Mađarskoj. U Vojvodini se više gaji crvena slankamenka a u centralnoj Srbiji varijetet sa tamnijom bojom pokožice, takozvana crna plovdina.


Daje redovne i vrlo visoke prinose ali sa malim sadržajem šećera i kiselina u širi. Jedna je od najrodnijih vinskih sorti. Treba je rezati kratko. Tokom kišnih jeseni mnogo strada od sive plesni. Osetljiva je na mrazeve.


Vino je pitko, tanko, sa niskim sadržajem alkohola i kiselina, obično žute boje, vrlo često sa blagom crvenkastom nijansom, posebno kada je u pitanju varijetet sa crnim bobicama. Neutralnog je ukusa, siromašno na mirisu, tanko, jednostavno. Zbog niskog sadržaja alkohola i kiselina, vino se teško čuva.





Na domaćem tržištu ova sorta daje najveći deo sirovine za bela stona vina. Grožđe je prijatno za jelo, pa se često koristi i kao stono. Slabe je transportabilnosti, bobice se krune, tako da se može koristiti samo na lokalnim tržištima.







Mimica Kostić-Đorđević dipl.ing.