Prilikom podizanja novog zasada vinove loze kao i pri podizanju svakog višegodišnjeg zasada treba mnogo više voditi računa o raznim činiocima, obzirom da se radi o kulturama koje će se na izabranoj lokaciji i zemljištu dugo godina nalaziti i plodonosti. Utoliko je veća odgovornost vinogradara pri planiranju budućeg zasada i proizvodnje kako ne bi bili dovedeni u situaciju da već u startu naprave greške koje će ih pratiti čitavog veka ekploatacije zasada.




Izbor položaja



Zasade vinove loze treba podizati na takvim položajima koji omogućavaju uspešno gajenje vinove loze. U Srbiji se zna da su teritorije vinogradarskih rejona pogodne za vinovu lozu, međutim rejoni su široki geografski pojam da bi se mogli u konkretnim slučajevima izbora položaja, sorte i podloge osloniti isključivo na njihove ekološke i druge karakteristike. Treba uzeti u obzir i karakteristike same lokacije ili poteza na kome se zasad podiže, pri tom mislim na nadmorsku visinu, ekspoziciju, reljefne karakteristike i sl. Vinograd je najbolje podizati na brežuljkastim terenima sa južnom, jugozapadnom ili jugoistočnom ekspozicijom koje obezbeđuju dobru osunčanost vinove loze , a vezano za to i veći sadržaj šećera i aromatičnih materija u širi, veći sadržaj alkohola, bolja obojenost grožđa i vina. Redosled pogodnosti ostalih ekspozicija je sledeći: zapadna, istočna i najmanje povoljne severozapadana, severoistočna i na kraju severna. Na severnim ekspozicijama gajiti otpornije sorte prema niskim temperaturama i sorte sa kraćim periodom vegetacije. Na brežuljkastiim terenima javlja se i još jedan bitan faktor - nagib ili inklinacija terena.


Na položajima gde je nagib veći od 10˚ obavezno je terasiranje terena (što je dosta skupa mera). Što je nagib veći terase su uže i veći ih je broj i obrnuto. U zavisnosti od širine terase na platou terase može se naći 1-4 redova vinove loze. Plato terase treba da ima kontra pad 1-2% i blagi pad po dužini od 0,5% čime se omogućava oticanje vode i sprečava erozija zemljišta. Kosi delovi sunčanje se zatravljuju. Najpovoljniji pravac redova je sever-jug jer je pri tom pravcu ravnomerno osunčavanje redova u vinogradu.


Optimalna nadmorska visina se kreće oko 100-300 metara, ali se može uspešno gajiti u našoj zemlji i na nižim, ali i na nešto višim nadm.visinama. Tako se u severnim delovima naše zemlje vinogradi nalaze na nešto manjim nadm.visinama 80-150m, dok se u južnim delovima nadmorske visine povećavaju do 500m pa i više. Sa porastom nadmorske visine menjaju se i temperaturni uslovi. Tako se na svakih 100m nadm. visine srednja godišnja temperature smanjuje za 0,5-1 °C a vegetacioni period za 7-10 dana (to treba imati u vidu pri izboru sorti). Ove promene utiču i na grožđe - smanjuje se sadržaj šećera. Nakon izbora položaja pristupa se privođenja zemljišta vinogradarskoj kulturi. Ovaj posao uveliko zavisi od toga kako je zemljište bilo korišćeno ranije.


Najpre treba izvršiti regulacione radove: krčenje, ravnanje, odvodnjavanje itd Nije poželjno zasnivanje zasada na zemljištu gde su prethodno bile neke višegodišnje drvenaste biljke, kao na pr. stari vinograd, voćnjak, šuma, razno šiblje i sl. Nakon njihovog krčenja takve parcele treba "odmoriti" 2-5 godina, odnosno ne treba odmah saditi lozu, već nekoliko godina primeniti tzv. "Aktivni odmor" što podrazumeva intenzivnu obradu uz gajenje ratarskih kultura (najbolje je gajiti neke leguminoze čime bi se zemljište obogatilo azotom). Nakon krčenja ostaju manje ili veće neravnine i rupe, dakle sledi ravnanje terena.


Vinova loza ne podnosi zemljišta koja imaju visok nivo podzemne vode i gde dolazi do zabarivanja, a ako pak želimo da iskoristimo takve terene potrebno je obavezno odvodnjavanje (izgradnja odvodnih kanala).



Nakon regulacionih radova pristupa se popravci fizičkih i hemijskih osobina zemljišta. To znači: rigolovanje, humifikacija (povećanje sadržaja humusa), fosfatizacija (povećanje sadržaja fosfora), kalizacija (povećanje sadržaja kalijuma), kalcifikacija (regulisanje pH vrednosti zemljišta).


Radi popravke plodnosti zemljišta potrebno je uraditi analizu zemljišta jer samo tako možete znati kakvo je zemljište i koliko kog đubriva vam treba. Obzirom da je analiza zemljišta besplatna za registrovana poljoprivredna gazdinstva i može se uraditi u Poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama to ovu pogodnost treba iskoristiti.



Humifikacija

Ona predstavlja meru povećanja organske materije u zemljištu koja će se pretvoriti u humus. Za normalno razviće i plodonošenje vinove loze u zemljištu treba da je 3% humusa. U praksi je najčešće taj procenat manji pa je stoga potrebno unošenje organskog đubriva. Najuspešnije je koristiti stajsko đubrivo, zatim kompost, glistenjak, zelenišno đubrivo ili neko drugo organsko đubrivo. Stajnjak (ili neko drugo org.đubrivo) rastura se po celoj površini a potom zaorava rigolovanjem. Zavisno od analize zemljišta obično se količine kreću od 20-60t/ha. To znači da su potrebne velike količine stajnjaka, a ovo đubrivo je sve teže naći u dovoljnim količinama za đubrenje većih površina. Stajnjak se može dodavati i pri samoj sadnji u jamice (oko 5kg) čime se postiže ušteda u količini utrošenog đubriva. Veoma je bitno da se unosi dobro zgoreo stajnjak i da se po rasturanju stajnjaka na parcelu ne ostavlja da stoji dugo, već ga treba što pre zaorati, kako bi stajnjak sačuvao svoja svojstva. U današnjoj praksi često vinogradari izostavljaju ovo đubrivo, primenjujući samo mineralna đubriva. To je pogrešno jer korist od stajnjaka je višestruka, tj sem unošenja hranljivih elemenata stajnjakom se poboljšava struktura zemljišta, vodno-vazdušne osobine, mikrobiološka aktivnost zemljišta. Ona su izvor razne mikroflore značajne za popravku biloških osobina zemljišta.



Fosfatizacija

U našim zemljištima fosfor je elemenat koji često nedostaje. Optimalan sadržaj fosfora u zemljištu je 15-20 mg P2O5/100g vazdušno suve zemlje. Zemljišta u Srbiji (pogotovo "uža Srbija") najčešće imaju manje od toga. Za povećanje sadržaja fosfora za 1mg potrebno 30 kg čistog fosfora u obliku P2O5 po jednom hektaru. Fosforna đubriva treba uneti u dublje slojeve zemljišta tj nakon rasturanja po površini zaorati ih, jer je fosfor slabo mobilan element u zemljištu pa ako ga unesemo po površini neće biti dostupan za koren loznih kalemova koji se nalazi dublje u zemljištu.




Kalizacija

Vinova loza je "kalijumova biljka" što znači da ima znatne potrebe za ovim elementom. Za razliku od fosfora, u našim zemljištima znatno je ređi nedostatak kalijuma. Optimalan sadržaj kalijuma u zemljištu je 25-40 mg K2O/100g vazdušno suve zemlje. Primena kalijumovih đubriva je ista kao i kod fosfornih (treba ih zaorati). Da bi se povećao sadržaj kalijuma za 1mg potrebno je 15-20mg čistog kalijuma u obliku K2O po jednom hektaru.




Kalcifikacija

Predstavlja regulisanje pH vrednosti zemljišta. Za gajenje vinove loze odgovaraju zemljišta sa pH vrednošću od 6,0-6,5. U užoj Srbiji velika je zastupljenost zemljišta sa niskom pH vrednošću tj kiselih zemljišta, dok je u Vojvodini sasvim drugačija situacija. Ako je pH vrednost zemljišta manja od 5,0 obavezna je mera kalcifikacije odnosno unošenja kreča radi podizanja nivoa pH vrednosti. I ovde treba spomenuti da je za takva zemljišta registrovanim polj.gazdinstvima omogućeno da izvrše besplatnu kalcifikaciju koja se takođe obavlja preko Poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi i Ministarstva poljoprivrede. Za kalcifikaciju se mogu koristiti različiti materijali koji sadrže veliki % CaCO3, kao što su krečnjak (70-90% CaCO3), Živi - pečeni kreč (90-95% CaCO3), saturacioni mulj (dobija se kao sporedni proizvod pri proizvodnji šećera 42 - 45% vode, 20-25% CaCO3 i oko 15% organske materije). U poslednje vreme često se za kalcifikaciju koristi "Njival".



Unošenje fosfora i kalijuma se vrši u jesen mineralnim đubrivima koja mogu biti isključivo fosforna, kalijumova isključivo ili različite kombinacije azota (N), fosfora (P) i kalijuma (K) u vidu kompleksnih đubriva, prema preporuci stručnjaka a na osnovu izvršene analize zemljišta - superfosfat 16-18% P2O5, kalijum-hlorid 40% K2O, kalijum-sulfat 52% K2O, različite formulacije NPK, NP, PK). Mineralno azotno đubrivo se ne unosi u zemljište pre sađenja loze jer je azot lako rastvorljiv i pokretljiv pa bi moglo doći do njegovog ispiranja i gubitka. Obogaćivanje zemljišta azotom postiže se humifikacija.



Rigolovanje

Predstavlja duboku obradu zemljišta 60cm i više, zavisno od tipa zemljišta i klimatskih uslova (u suvljim krajevima i na suvljem zemljištu dublje nego u vlažnijim uslovima i plodnijim zemljištima). Pri tom se vrši i prevrtanje zemljišta pri čemu donji manje plodni sloj zemljišta prelazi na površinu a gornji sloj zemljišta plodniji dospeva u dublje slojeve gde će se razvijati koren vinove loze. Ujedno se razbija donji nepropusljivi sloj zemljišta. Za rigolovanje se koriste jaki traktori koji vuku veoma veliki plug rigoler. Može se rigolovati cela površina (bolje ali skuplje) ili samo pojasevi širine 1-2m gde će se saditi loza. Takođe umesto rigolovanje može se raditi i podrivanje zemljišta sa podrivača sa aktivnim radnim telom (vibracioni podrivači) i pasivnim radnim telom (obični podrivači), čime se zemljište ne prevrće, već se samo rastresa i eventualno razbija donji nepropusni horizont. Rigolovanje treba izvršiti bar nekoliko meseca pre sadnje. Za jesenju sadnju jun-jul mesec, a za prolećnu sadnju avgust-novembar kako bi se zemljište do sadnje dovoljno usitnilo i sleglo. Poželjno je da se pred rigolovanje aplicira fosforno i kalijumov đubrivo, čime će se ova dva elementa uneti dublje u zemljište. U periodu posle obavljenog rigolovanje ili podrivanja, dolazi do sitnjenja i sleganja zemljišta, pod uticajem kiša, snega i zimskih mrazeva.


Pred samu sadnju loze vrši se neposredna priprema zemljišta pomoću tanjirača, drljača, rotofreza čime se vrši dodatno sitnjenje i ravnjanje zemljišta.


Pre nabavke kalemova moramo utvrditi razmak sadnje vinove loze pa prema tome određujemo broj loznih kalemova. Rastojanje na kome se sadi vinova loza zavisi od više činilaca među kojima su najvažniji sledeći: uzgojni oblik čokota, način obrade i održavanje zemljišta, reljef i ekspozicija terena. Da bismo obeležili mesta za sadnju potrebna je kopija kataskarskog plana parcele. A od pribora je potrebna pantljika, kolčići, žice i geodetske značke. Od vremena nabavke kalemova do njihove sadnje, oni moraju biti zaštićeni od mrazeva, napada plesni i štetočina, pa se čuvaju u trapovima i skladištima.


Sadnja se može vršiti u jesen ili proleće, ali u našim klimatskim uslovima najčešća je prolećna sadnja. Za sadnju koristiti sertifikovane bezvirusne kalemove pouzdanog proizvođača. Sadnju treba vršiti po umereno vlažnom zemljištu, a možemo razlikovati dve grupe:



Pri sadnji mogu se koristiti parafinisani ili neparafinisani kalemovi. Kod sadnje neparafinisanim kalemovima obavezno je pravljenje humke od zemljišta, a kod parafinisanih humka se ne pravi. I humka i parafin imaju sledeće zadatke: da uspore kretanje okaca, da dođe do kasnijeg kretanja okaca jer sve dok se koren ne primi lastari koji se formiraju iz okaca vicoko rastu samo na račun rezervnih hranljivih materija, što može iscrpeti kalem.



Kalemovi se pre sadnje potapaju u čistu vodu u trajanju od 24h da bi se osvežili i pripremili za dalju obradu. Kalemi pre sadnje treba pregledati, prekontrolisati spojno mesto da li je dobro sraslo. Ako se pri tom primeti neka pukotina između plemke i podloge takvo spojno mesto nije dobro sraslo i kalemove treba uništiti. Zatim, koren treba da ima dobro razvijene žile. Ako se sadi klasičnim načinom osnovne korenove prekratiti na 8-12cm, a ako se sadi hidroburom skraćuju se na 3-5cm. Sve ostale žilice, koje su izbile dužinom cele podloge, uklanjaju se u potpunosti. Lastari, koji su izbili iz vijoke, takođe se prekrate i to: jedan od najjačih lastara oreže se na 1-2 najniža, jasno vidljiva zimska okca, a ostali lastari (ako ih ima) uklone se. Na bujnim sortama i bolje razvijenim kalemovima ostavljaju se dva okca, a na slabijim jedno.


Pre sadnje poželjno je da se koren kalemova umoči u žitku kašu spremljenu od goveđe balege, ilovače i vode. Cilj ovoga je čuvanje vlage u njima i bolje priljubljivanje čestica zemlje za koren. Naročito je pogodno za prolećnu sadnju. Koren se može tretirati i fitohormonima koji podstiču razvoj korena i povećava% prijema kalema.




Sadnja u jamice


Jamići su dubine 35-45cm i prečnika 40cm. Jamice se otvara pomoću ašova pored svakog markera, uvek sa iste strane markera, vodeći računa da svi Jamići budu usmereni u istom pravcu u jednom redu. Dubina sadnje direktno zavisi od klimatskih uslova. U načelu lozu treba saditi tako da spojno mesto na Lozni kalemu bude u nivou površine zemljišta. Ukoliko postoji veći nagib zemljišta na gornjim delovima parcele dolazi do spiranja, a na donjem do zasipanja usled erozije zemljišta, pa tako spojna mesta kalemova na višim delovima ostaju ogoljena, i izložena mehaničkim povredama, a na nižim delovima parcele zbog zatrpavanja iz njih će se obrazovati plitki korenovi.


Zato se na višim delovima parcele kalemovi sade tako da im spojno mesto bude 3-4cm iznad površine zemlje. Ovakav način sadnje se vrši ako nisu preduzete mere zaštite zemljišta od erozije. Za dezinfekciju jamice koriste se insekticidi koji se posipaju po dnu i zidovima jamice, kao i po površini zemljišta oko posađenog kalema i prečniku od 20-30 cm. Time se predupređuje pojava i razvoj žičnjaka, Grčica i sovica. Ove štetočine se hrane korenov i nadzemnim izdancima biljaka i mogu da oštete i vinovu lozu. Tehnika sadnje je sledeća. Na dno se ubaci manji sloj trošne zemlje; orezani bazalni korenovi se radijalno postave na zemlju na dno jamica; preko korenova se stavi sloj trošne zemlje visine 15-20cm; rukom se sadnica pridržava u odgovarajućem položaju i dubini te se nogom ugazi dobro zemlja oko nje ; zatim se jamice zalije sa 3-5l vode; kada zemljište upije vodu jamice se puni pripremljenom smešom zemlje i đubriva uz blago sabijanje gaženjem; zatim se nabaca malo zemlje do mesta kalemljenja i nagazi. Pravi se humka od zemljišta ili ako se koriste parafinisani kalemovi humka se ne pravi već se preko kalemova navuče plastična cevka i blago potisne u zemlju radi zaštite kalemova.



Poljoprivredni proizvođači prilikom podizanja vinograda sve češće koriste sadnju hidroburom (hidrosonda), napuštajući tako klasičan način sadnje u jamice. Sadnja vinove loze korišćenjem hidroburom ili tzv. "Vodene sadiljkom" je veoma pogodan za sadnju na većim površinama obzirom na dobru produktivnost rada (i do 7-8 puta u odnosu na klasičan način). Ovaj način sadnje podrazumeva ograničenu mogućnost đubrenja zemljišta prilikom sadnje odnosno sveden je na upotrebu vodorastvorljivih đubriva koja će se istovremeno sa vodom dodati u otvor napravljen hidroburom. Stoga, naročitu pažnju obratiti na utvrđivanje i popravku plodnosti zemljišta pre sadnje, a posebno kada je u pitanju sadržaj humusa. Takođe treba voditi računa o dobroj pripremljenosti zemljišta tj primeni blagovremenog rigolovanje ili podrivanja, naročito kod zemljišta nešto težeg mehaničkog sastava.



Veoma efikasna sadnja se može vršiti upotrebom mašine za sadnju kalemova čiji se učinak kreće 3-4 ha na dan. Ovaj način odlikuje lasersko navođenje i brza i precizna sadnja (gotovo idealni razmak kalemova između redova i u redu). Nakon mašinske sadnje obavezno je zalivanje posađenih kalemova sa 5-10 litara vode po sadnom mestu, kako bi se istisnuo vazduh i omogućilo bolje prijanjanje čestica zemlje uz koren, a samim tim i bolji prijem kalemova.


Po završetku sadnje izvršiti površinsku obradu čime se rastresa zemljište koje je tokom sadnje ugaženo. Za to koristite kultivatore, tanjirače ili rotacione sitnilice. Ako je zemljište dosta zbijeno najpre obaviti plitko oranje, a zatim tanjiranje.


Pored svakog čokota treba pobiti po jedan kolac koji će služiti za zaštitu mladih posađenih kalemova i kao naslon za vezivanje lastara tokom prvih godina.


Na kraju, ali ništa manje bitan, je i izbor sortimenta u budućem zasadu. Ako se radi o "vinogradarima hobistima" koji podižu mali zasad za sopstvene potrebe odabir sorte predstavljeće lični izbor i preferencija samog vinogradara (subjektivan izbor). Međutim za profesionalno bavljenje vinogradarstvom potrebno je uzeti mnogo činioca u obzir kako bi odabrali sorte koje će u konkretnim agroekološkim uslovima u potpunosti ispolji svoja biološka svojstva u pogledu prinosa i kvaliteta, a narovno pri tom doneti i ekonomsku dobit.




Dejan Stefanović, dipl.ing.polj.