Ova povremena odnosno dopunska mera zelene rezidbe obavlja se umesto proređivanja cvasti i cvetova. Najbolje je sačekati da se završi cvetanje i da se, na osnovu zametanja bobica i razvoja grozdova, obavi procena i pravilno njihovo proređivanje. Proređivanjem grozdova i bobica dobijamo krupnije grozdove i krupnije bobice, koje će pri tome imati bolju boju i izgled. Ova mera obavlja se 10 do 15 dana posle završenog cvetanja ili kada bobice dostignu veličinu graška.


Potreba za proređivanjem grozdova postoji kako kod vinskih tako i kod stonih sorti prvenstveno kod kojih je primenjena duga rezidba, da bi se pored ostalog uklonile posledice preterane rodnosti. Uklanjaju se grozdovi blizu zemlje, zatim nedovoljno razvijeni kao i oni koji su dosta zasenjeni. Prilikom proređivanja može se ukloniti 10 do 30% grozdova. Odstranjeni deo grozdova nadoknađuje se krupnoćom i izgledom grozdova i bobica.


Proređivanjem grozdova ne mora se smanjiti prinos. Grozdovi se uklanjaju pomoću noža ili makaza. Ono se može vršiti na jedan od sledećih načina:

1.Odstranjuju se sve sitne bobice, suviše zbijene i sve druge koje bi uticale na nepravilan razvoj grozda – ovaj način proređivanja je najefikasniji ali je istovremeno i najskuplji.



2. Odstranjuje se samo vrh grozda, pri čemu će grozdovi dobiti uglavnom okrugao oblik – obično se odstranjuje trećina grozdova.

3. Uklanja se samo svaki drugi grozdić u grozdu, kao i grozdić na vrhu grozda - pri ovakvom proređivanju grozd uglavnom zadržava svoj prirodni oblik.


U proizvodnji grožđa i vina, kao i pri zaštiti geografskog porekla vina (prvenstveno u zemljama Evropske unije), proređivanje grožđa obavlja se i u fazi sazrevanja na 20 do 30 dana pre berbe. Pri tome se na čokotima ostavlja onoliko grozdova koji će obezbediti određenu visinu prinosa grožđa, uzimajući u obzir masu grozdova pojedinih sorti i kriterijume za visinu prinosa za pojedine kvalitetne kategorije vina.



mr Nebojša Mladenović, dipl. ing.