Osnovni cilj ovih mera je da se obavi ispravka rezidbe na zrelo a time poboljša kvalitet grožđa i reguliše visina prinosa. Ove mere su naročito značajne u proizvodnji stonog grožđa jer je kvalitet definisan ne samo odnosom šećera i kiselina već i organoleptičkim osobinama grožđa: veličinom grozdova i bobica, rastresitost, ravnomerna i dobra obojenost, pepeljak....



Iz tog razloga se primenjuju mere proređivanja (lačenja) lastara i prekraćivanja. Prekraćivanje se vrši na dva načina, pinciranjem i zalamanjem. Pošto bi trebalo da su mere lačenja i pinciranja već obavljene, osvrnućemo se na zalamanje kao meru koja predstoji u narednom periodu.



Zalamanje se vrši kada lastari dostignu visinu, a radi se o intezivnoj, špalirsoj proizvodnji, prilično iznad poslednje žice na naslonu na oko 20-30 cm. Kod ovog prekraćivanja se mora voditi računa da na lastaru ostane lisna površina od 15-20 listova. Ovo zavisno od sistema uzgoja i sorata se svodi na "zeleni zid" visine ne manje od 1.5 metra.


Ako se izvede veće prekraćivanje odnosno redukcija lisne površine dolazi do poremećaja vegetativnog potencijala i rodnosti što će negativno da se odrazi na kvalitet bobica. Sa druge strane kada ne bi smo ovu meru izveli došlo bi do zasene i smanjene fotosinteze, stvorio bi se gust sklop gde se povećava vlažnost i smanjuje provetravanje a sa tim poboljšavaju uslovi za razvoj biljnih bolesti.


Kada se lastari ne prekrate oni se obično preklapaju i imamo lošije sazrevanje grožđa. Pored zalamanja lastara vrši se i zalamanje zaperaka na 2-4 lista koji obično imaju odličnu fotosintetsku aktivnost.






Marković Boban, dipl.inž. voćarstva i vinogradarstva