Postoji niz mera i postupaka koji se mogu preduzeti u tom cilju i koji mogu obezbediti da se proizvedu zdraviji proizvodi a da se pri tome očuva zdravija životna sredina. Sve mere bi se mogle podeliti na mere pre podizanja vinograda, u toku podizanja vinograda i mere u rodnim vinogradima.


Sveukupna kretanja u svetu u pravcu preduzimanja mera na zaštiti životne sredine i proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane, svakako treba da podrži i naše vinogradarstvo. Na tom putu, umesto orjentacije na agrohemijske tehnologije za visoke prinose nužno se okrenuti integralnim tehnologijama, kojima se smanjuje upotreba agrohemikalija. U našim vignogradarskim područjima i uslovima, u ovom trenutku se ne može sa sigurnošću računati sa organsko – biološkim tehnologijama koje u potpunosti isključuju agrohemikalije iz upotrebe i koje daju vrlo tražene i perspektivne “Eko” proizvode.


Postoji niz mera i postupaka koji se mogu preduzeti u tom cilju i koji mogu obezbediti da se proizvedu zdraviji proizvodi a da se pri tome očuva zdravija životna sredina. Sve mere bi se mogle podeliti na mere pre podizanja vinograda, u toku podizanja vinograda i mere u rodnim vinogradima.


Pre podizanja vinograda potrebno je se opredeliti na sortiment vinove loze, koji se odlikuje otpornošću ili manjom osetljivošću prema nepovoljnim uslovima sredine, prema bolestima i štetočinama. U raspoloživom sortimentu sveta postoje plemenite ili interspecijes sorte vinove loze, koje u pogledu kvaliteta sasvim zadovoljavaju, a pri tome su otporne ili smanjene osetljivosti.



U podizanju vinograda pored ostalog potrebno je preduzeti mere kao:

- Izbor pogodnog položaja u cilju smanjenje uslova za pojavu bolesti.

- Priprema staništa čokota u smislu dodavanja samo hranjivih hemijskih elemenata koji su u manjku i značajno ne zagađuju sredinu.

- Pravilna priprema zemljišta u cilju smanjenja populacije korova, kako bi se smanjila upotreba herbicida.

- Izbor oblika gajenja čokota i pravilno formiranje u cilju smanjenja intenziteta pojave bolesti.



Nizom mera i postupaka u rodnim vinogradima može se doprineti smanjenju potreba za hemijskim sredstvima, kao:

- Merama zrele rezidbe teži se pravilnom rasporedu rodnih elemenata.

- Merama zelene rezidbe (lačenje, raspored lastara i grozdova, defolijacija), može se doprineti smanjenju potreba za zaštitom.

- Obradom ili mulčiranjem redne trake u vinogradu mogu se izbaciti herbicidi iz upotrebe.

- Primena herbicida u vinogradu samo pre početka vegetacije.

- Uništavanje potencijalnih izvora zaraze u vinogradu mehaničkim putem ( odstranjivanje u rezidbi zaraženih delova, uklanjanje stare kore i sl.)

- Primena pesticida isključivo po uputstvima prognozno – izveštajne službe.

- Primena sistemičnih zaštitnih sredstava najviše dva puta u vegetaciji.

- Striktno poštovanje karence upotrebljenih hemijskih preparata.

- Primena organskih đubriva (stajnjak, kompost, glistenjak, zelenišno đubrivo).

- Upotreba mineralnih đubriva samo u količinama koje se metodski utvrde kao neophodne i koje uzrokuju minimalna zagađenja zemljišta i voda.

- Uredno uništavanje ambalaže upotrebljenih hemijskih sredstava.



Dr Radoslav Tarailo,
mr Snežana Stanković,
dipl. hem. Ivana Benić
Poljoprivredni fakultet Priština,
Institut “Srbija”,
Centar za vinogradarstvo i vinarstvo Niš