U toplim letnjim mesecima, kad su srednje dnevne temperature iznad 25°S, najviše su izložena bolestima i manama vina koja se nalaze u podrumima. U podrumima je teško održati optimalnu temperaturu koja najbolje odgovara za držanje vina. Za bela vina temperatura podrumskih prostorija trebala bi biti između 10 i 12°S a za crna vina 12 do 14°S sa najviše dozvoljenim oscilacijama +- 2°S.

Da li će neko vino u nepovoljnim uslovima držanja, ostati "zdravo i bistro" zavisi pre svega o tome koliko smo pažnje posvetili pripremi podrumskih prostorija, zdravlju i čistoći bačvi, kao i postupku za vreme prerade grožđa i nege vina.


Podrumske prostorije moraju biti pre svega čiste i dezinfikovane krečom i bakarsulfatom. Prvo pretakanje mladog vina sa taloga treba uraditi između 15.12. do 15.1. (zavisno od vremena berbe), a sprovodi se "otvoreno". Drugo pretakanje radimo u proleće pred nastup prvih toplih dana, a treće pretakanje sprovodimo početkom juna. U jesen pred berbu treba uraditi četvrto pretakanje.


Za neke propuste u nezi vina još nekako možemo naći opravdanje, jer svi vinogradari nemaju odgovarajuće podrumske prostorije, uređaje za preradu muljače, prese, dovoljno bačvi, tekuću vodu, mogućnost zagrevanja i hlađenja podrumskih prostorija. Međutim, opravdanja nema za držanje vina od berbe do berbe na talogu, zatim da se redovno ne doliva i redovito pretače uz obavezno dodavanje Vinobrana. Takav postupak nekih vinogradara, savremena nauka i praksa u vinarstvu /Enologija/ smatra sasvim pogrešnim.

Ne preterujemo ako kažemo da je 90% mutnoća vina uzrokovano držanjem vina na vinskom talogu. Treba znati da se vinski talog, sastoji od ostataka neprevrelog šećera, gljivica kvasca, bakterija mlečno-kiselog vrenja, kao i bakterija koje sprovode biološku razgradnju jabučne i vinske kiseline. Tim biološkim procesom smanjuje se kiselost vina tzv. rN, a kao posledica smanjene kiselosti, smanjuje se topivost soli vinske kiseline, što izaziva mučenja vina naknadnim taloženjem soli vinske kiseline.



Vina koja se na vreme ne pretaču sa taloga, više su podložna bolestima i manama. Osnovne bolesti vina, koje nastaju delovanjem raznih bakterija i gljivica, su:

- vinski cvet,
- kiselost,
- manitno vrenje
- sluzavost.


Najčešće mane vina, koje nastaju delovanjem raznih hemijskih procesa i enzima ili stranih materija, su:

- miris vina po sumporovodoniku,
- miris po drvu (na bačvu),
- miris po plesni,
- bakreni, crveni, smeđi (posmeđivanje), crni (plavi), sivi i beli prelom.



VAŽNO!!! Osim lečenja bolesnih vina moramo lečiti i sudove (bačve) u kojim je bilo bolesno vino.




Ljubiša Đorđević,dipl.ing.