Oplemenjivači širom sveta više od 100 godina neumorno rade na realizaciji ideje: kvalitet i otpornost sorti vinove loze na biotičke i abiotičke faktore stresa, imajući u vidu osnovne principe održive poljoprivrede.


Do sada su determinisani genetički izvori otpornosti na najvažnije gljivične bolesti vinove loze u okviru većeg broja severnoameričkih vrsta roda Vitis i potvrđena je mogućnost optimalnog kombinovanja otpornosti i dobrog kvaliteta.


Stvoren je veliki broj novih vinskih i stonih sorti vinove loze (tzv. interspecies hibrida), otpornih, ili tolerantnih na najvažnije patogene sa kvalitetom na nivou najboljih vinifera sorti. Ove sorte su pogodne za proizvodnju grožđa uz redukovanu hemijsku zaštitu, ili bez nje. Posebno su interesantne za gajenje na malim površinama u okviru organske proizvodnje grožđa i vina.


U Sremskim Karlovcima, na Oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, već duži niz godina se ispituje veliki broj introdukovanih interspecies sorti u uslovima bez ikakve hemijske zaštite u cilju razrade modela organske proizvodnje grožđa i vina kod nas 


U poslednje tri decenije na Oglednom dobru je stvoren veći broj novih interspecies vinskih i stonih sorti koje se uklapaju u koncept organske proizvodnje grožđa i vina.




Novostvorene domaće interspecies stone sorte:




Lasta 

Nastala ukrštanjem Muscat de St. Vallier i Ljana
• Autori su P. Cindrić i N. Korać. Priznata je1991.

• Ovo je bela stona sorta umerene bujnosti sa nešto većim brojem zaperaka. Zahteva formiranje urednog, pljosnatog špalira, čime se pospešuje oplodnja, olakšava zaštita i omogućava bolje sazrevanje grožđa.

• Sredinom septembra čokote krase rastresiti grozdovi sa krupnim, hrskavim, ovalnim, žutozelenim bobicama, finog, blago muskatnog ukusa.

• Grožđe ne truli i može se čuvati na čokotu sve do prvih mrazeva. Dobro se transportuje.

• Lasta je otporna na plamenjaču i sivu trulež grožđa, a osetljiva na pepelnicu.

• Preporučuje se za gajenje na okućnici i manjim površinama.

• U organskoj proizvodnji stonog grožđa obavezna je zaštita sumporom protiv pepelnice.





Karmen
 

- Stona sorta nastala ukrštanjem kardinala i moldave.
Autori su P. Cindrić i N. Korać. Priznata je 2003. godine.

• Od kardinala je nasledila vrlo rano sazrevanje (sredina avgusta). Po rodnosti, izgledu grozda i bobice i ukusu vrlo je slična moldovi.

• Ima srednje krupne rastresite grozdove, krupne izdužene bobice tamno plave boje, neutralnog ukusa.

• Velike je rodnosti i daje izuzetno veliki procenat tržišno vrednog stonog grožđa.

• Srednje je otporna na pepelnicu i botritis, a osetljiva na plamenjaču.

• Može se preporučiti ne samo za gajenje na okućnici već i kao komercijalna stona sorta, na većim površinama uz redukovanu zaštitu protiv gljivičnih bolesti, primenom bakarnih preparata, sumpora, ili organskih rastvora (Korać i Cindrić, 1995; Korać i sar., 2006).




Interspecies vinske sorte



Petra (Kunbarat x Pinot noir)


• Bela vinska sorta, priznata 1991. Autori su P. Cindrić i V. Kovač.

• Sazreva približno u vreme kada i traminac, ali ga nadmašuje po prinosu.

• Nekih godina se slabije oplodi.

• Nakuplja preko 20% šećera.

• Prevazilazi rajnski rizling po otpornosti na mrazeve.

• Tolerantna je na plamenjaču i sivu trulež grožđa, ali osetljiva na pepelnicu.

• Vino ima vrlo izraženu, finu muskatnu aromu. Pogodna je za proizvodnju prirodnih, poluslatkih, aromatičnih vina.

• Rakija od grožđa petre takođe ima izraženu aromu.





Petka (petra x bjanka)


• Bela vinska sorta. Autori su: P. Cindrić, N. Korać, V. Kovač, M. Medić. Priznata je 2001. godine.

• Bujna je sorta velike rodnosti.

• Redovno nakuplja preko 20% šećera u širi uz umeren sadržaj kiselina.

• Daje harmonična, kvalitetna bela vina.

• Otporna je na sivu trulež grožđa, visoko tolerantna na plamanjaču i pepelnicu.

• Može se uspešno gajiti bez ikakve zaštite protiv gljivičnih bolesti, ili uz minimalnu zaštitu u godinama povoljnim za razvoj bolesti.






Rubinka (petra x bjanka)



• Nastala iz iste kombinacije ukrštanja kao i petka. Autori su P. Cindrić, N. Korać i V. Kovač. Priznata je 2002. godine.

• Sorta je umerene bujnosti, srednje ali redovne rodnosti.

• Formira redak, uredan špalir.

• Dobro nakuplja šećer i daje visokokvalitetna, harmonična vina.

• Grožđe sazreva nešto pre rizlinga italijanskog.

• Otpornija je na zimske mrazeve od rizlinga italijanskog.

• Odlikuje se otpornošću na sivu trulež grožđa i visokom tolerancijom na plamenjaču i pepelnicu, pa se može gajiti uz vrlo redukovanu zaštitu, a u nekim godinama i bez nje.

• Pogodna je za organsku proizvodnju vina.





Bačka (petra x bjanka)



• Nastala iz iste kombinacije ukrštanja kao rubinka i petka. Priznata je 2002. godine.

• Bujna je sorta, velike i redovne rodnosti.

• Sazreva u drugoj epohi (druga polovina septembra).

• Nakuplja oko 20% šećera uz dovoljno kiselina za proizvodnju kvalitetnog vina, neutralnog mirisa i harmoničnog ukusa.

• Ispoljila je visoku otpornost prema niskim zimskim temperaturama i gljivičnim bolestima.

• Ova sorta se može gajiti po principima organskog vinogradarstva čak i u rejonima sa visokim rizikom od zimskih mrazeva.





Panonia

 

• Rezultat je ukrštanja rajnskog rizlinga i domaćeg genotipa visoke otpornosti na gljivične bolesti i niske temperature (autori su P. Cindrić, N. Korać i V. Kovač.). Priznata je 2003. godine.

• Sorta je umerene bujnosti sa uspravnim rastom lastara i malim brojem slabih zaperaka. Formira redak, uredan špalir, lak za održavanje.

• Grozd je rastresit, bobice okrugle, žutozelene, sočne, prijatnog ukusa.

• Sazreva nekoliko dana pre rajnskog rizlinga.

• Dobre je rodnosti.

• Redovno nakuplja preko 20% šećera u širi uz visok sadržaj kiselina.

• Daje visokokvalitetna vina.

• Panonija se odlikuje otpornošću na plamenjaču i pepelnicu i visokom tolerancijom prema botritisu.

• U većini godina se može uspešno gajiti bez primene pesticida. Vrlo je pogodna za organsku proizvodnju grožđa.





Morava



• Nastala iz iste kombinacije ukrštanja kao i panonia.

• Umerene je bujnosti.

• Grozd je rastresit, bobice okrugle, zelene, sočne.

• Vegetaciju započinje malo ranije od rajnskog rizlinga, a grožđe sazreva približno istovremeno sa njim.

• Rodnost u znatnoj meri oscilira po godinama, od skromne do vrlo visoke.

• Nakuplja oko 20% šećera uz visok sadržaj kiselina u širi (od 10–20 g/l).

• Vino je vrhunskog kvaliteta sa karakterističnim mirisom koji podseća na sovinjon.

• Sorta je vrlo otporna na sivu trulež grožđa i plamenjaču, a srednje osetljiva na pepelnicu.

• Sa nekoliko tretmana sumporom ova sorta bi se mogla vrlo uspešno gajiti u organskoj proizvodnji grožđa.”
Pored navedenih, tu su još i ljana, strašenski, moldava, bjanka, zala đenđe...