Sad treba misliti o rodu vinove loze. Prihrana vinove loze azotnim đubrivom KAN-om obavlja se rano u proleće kod prve obrade zemljišta jer će najveći deo azota vinova loza iskoristi do cvetanja. Preporučuje se dodati, uvažavajući količinu azota dodatu pri jesenjem đubrenju, 10 g/m2 KAN-a 27% N.

Prihrana se obavlja u dva navrata, i to početkom vegetacije i posle cvetanja, ili ½ početkom vegetacije, ¼ posle cvetanja, a ¼ mesec dana posle drugog prihranjivanja. Uloga azota je u vegetativnom porastu i povećanju lisne površine, no ne smemo preterati jer prekomerna količina azota pogotovo bez osnovnog jesenjeg đubrenja izaziva osipanje cvetova, pojavu rehuljavosti grožđa, slabo dozrevanje grožđa. Vina dobijena sa zemljišta koja su bogata azotom su slabijeg kvaliteta, imaju slabije izraženu aromu, teže se bistre, stabilizuju i čuvaju.


Uz redovno jesenje đubrenje mineralnim đubrivima, vinograde treba svake treće do četvrte godine đubriti zrelim stajskim đubrivom u količini od 30-40 t/ha ili 3-4 kg/m2.

Primenom stajskog đubriva obogaćuje se zemljište organskom materijama, popravljaju se odnosi vode i vazduha u zemljištu, mikrobiološka aktivnost u zemljištu, a time i celokupna plodnost zemljišta. Stajsko đubrivo je najbolje uneti u zemljište u jesen odmah posle berbe.




Folijarna prihrana vinove loze


Prihrana vinove loze putem lista obavlja se mineralnim lako rastvorljivim-vodotopivim đubrivima . Ona su isključivo namenjena za dopunsku lisnu ishranu vinove loze makro i mikroelementima i to najpre hranivima kao što je magnezijum (Mg), bor (B) i gvožđe (Fe) čiji se nedostatak često i javlja na vinogradarskim zemljištima.


Prvo tretiranje folijatnim đubrivima se vrši pri samom razvoju mladih lastarića, odnosno kada lastari dostignu dužinu 10 – 15 cm.


Naredna tetiranja se obavljaju istovremeno kada i tretiranje od plamenjače i pepelnice. Izuzetak je, ukoliko dođe do pojave simptoma nedostatka nekog od mikroelemenata, tada tretiranje folijarnim đubrivima treba izvršiti mimo tretiranja u zaštiti od bolesti i štetočina.


Ukoliko je vinova loza posađena na zemljištu koje ima veći sadržaj karbonata, na listovima će se pojaviti žućenje ili tipična hloroza koja je uzrokovana nedostatkom gvožđa (Fe). Tada treba primeniti neko od folijarnih đubriva sa nešto većim sadržajem Fe – gvožđa.


Prednost folijarnih đubriva odnosno prihrane vinove loze putem lista je u tome što se i malim količinama hraniva održava ishranjenost vinograda, posebno ako nastupi duži sušniji period, kada su znatno smanjena usvajanja hraniva iz zemljišta.



Treba napomenuti da prihrana vinove loze folijarnom đubrivima NIKAKO i u NI U KOM slučaju nesme biti jedino đubrenje vinove loze, jer je ishrana preko korena osnovna.





Vladan Trandafilović, dipl.ing.
spec.ampelografije