Temperatura je veoma značajan faktor za porast vinove loze, rodnost, kvalitet i visinu prinosa. Ukoliko je temperature zemljišta i vazduha u pojedinim fazama razvića povoljnija, utoliko je rastenje svih organa intezivnija, a prinosi veći.

Vinova loza je biljka koja ima velike potrebe prema temperature. Poznato je da u proleće vinova loza ne počinje vegetaciju, ako zemljište na dubini na kojoj se razvija najveća masa korenava ne pokazuje toplotno stanje od najmanje 8 °. Na ovoj temperature počinje rastenje I funkcionisanje korenovog sistema.

Rastojanje, pak, nadzemnih organa zavisi od bioloških osobenosti sorte, ali se ne može ostvariti ako temperatura vazduha ne pređe 8 °. U našim klimatskim uslovima smatra se da je temperature od 10 ° S ona na kojoj vinova loza ulazi u period vegetacije. Ukoliko je temperature zemljišta i vazduha veća, utoliko je rastenje korena, lastara, lišća i cvasti intenzivnije, i u lišću se stvara utoliko veća količina organskih materija.

Temperatura je od presudnog uticaja za formiranje i funkcije reproduktivnih organa i za oprašivanje cvetova I zametanje bobica, za rastenje i sazrevanje plodova, za obezbeđenje visokog i kvalitetnog prinosa. Svaka faza u razviću vinove loze ima svoj optimum temperature. U fazi rasta lastara i faze cvetanja temperature iznad 35 ° izazivaju zastoj u rastu lastara i doprinose smanjenju prinosa.U narednim fazama mogu da izazovu ozlede na lišću, ožegotine. Do ožegotina na lišću dolazi kada se temperature kreće oko 40 °, a naročito ako na lišću ima kapljica vode. Kapi vode na lišću ponašaju se u odnosu na svetlost kao sitna sabirna sočiva i na tim mestima dolazi do ozleda.Ako se lišće, koje je zbog neblagovremenog vezivanja lastara duže vremena bilo u zaseni, pa se naglo izloži jakoj insolaciji, dolazi takođe do ožegotina.



Pod uticajem visokih temperature oštećenja se mogu javiti i na plodovima. Bobice s tamnom bojom su osetljivije nego bobice svetlije boje. Ovo dolazi otuda što tamna boja jače apsorbuje svetlost. Utvrđeno je da temperature u unutrašnjosti grozda s tamnim bobicama može biti 6-7 ° viša od temperature okolnog vazduha. Bobice koje su oštećene dejstvom visokih temperature veoma su pogodna sredina za delovanje mikroorganizama.Sa obolelih bobica mikroorganizmi prelaze na zdrave, što može dovesti do znatnog opadanja prinosa.Radi toga bobice oštećene visokim temperaturama treba blagovremeno odstraniti.

Visoke temperature uslovljavaju visoki gubitak vode iz zemljišta: direktnim isparavanjem i procesom transpiracije. U većini naših vinogradarskih rejona u toku leta se javlja slabiji ili jači stepen suše.Ovo znatno utiče na smanjenje prinosa.

Niske tempeture mogu na vinovoj lozi izazvati veća oštećenja nego visoke temperature.U momentu otvaranja okaca i temperature 1-2 ° mogu izazvati štetne posledice. Ako su okca samo nabubrela njih može da ošteti temperature od -3 do -4 °. Dok lastari ne pređu dužinu od 10-15cm veoma su osetljivi prema poznim prolećnim mrazevima.U većini sorti mladi lastari izmrzavaju na temperaturama od -2,5 °. Rani jesenji mrazevi mogu takođe izazvati oštećenje, ako se temperature održava duže vremena na -4 do -5 °.

U toku zime vinova loza je najotpornija prema niskim temperaturama. Lastari i okca u većini sorti prezimljuju bez ikakvih nepovoljnih posledica ako se temperature ne spusti ispod -14 °. Ima sorti koje podnose još niže temperature.




Vidoški Tasić dipl. ing