U organskoj proizvodnji zaštita vinove loze se primenjuje u vreme kada je stepen zaraze mali, uz obvezno praćenje i kontrolu prisutnosti bolesti i štetočina.

Vinova loza je najosetljivija na pepelnicu sedam nedelja posle pucanja pupoljaka. Lišće, lastari (jednogodišnje drvo na dvogodišnjem drvu) i peteljke grozdova osetljivi su dok su zeleni, a bobice samo 4-6 nedelje posle cvetanja, dok ne dostignu veličinu graška. Zato je važna rana zaštita, jer ako se primarna zaraza ne ostvari do cvetanja, štete na grozdovima biće male.

Za zaštitu od ove bolesti u organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba sumpornih preparata, zatim natrijum kalijum-bikarbonata (0,5 % do cvetanja i 1 % posle cvetanja). Mogu se koristiti i biološka sredstva na bazi suvih spora Bacillus subtilis, kao što su Serenade i Biopro, ali i ona koja sadrže dehidrirane spore gljivice Ampelomyces quiqualis - AQ-10. Pepelnice će biti manje, ako se sade manje osetljive sorte i osigura strujanje vazduha između čokota.


Uslovi za pojavu plamenjače nalaze se u formuli 10:10:24. To znači da temperatura vazduha treba biti najmanje 10°C, minimalna količina padavina 10 milimetara, a u vreme 24 sata zemljište mora ostati vlažno najmanje 16 sati. Razvoju bolesti pogoduju vlažna leta. Širi se tokom cele vegetacije i može izazvati velike štete, u nekim godinama čak i uništiti rod. Zato se o zaštiti mora voditi računa još u vreme sadnje vinograda. Naime, zasadi se trebaju podizati na južnim, sunčanim stranama i na propusnom zemljištu, a redovi usmere u pravcu duvanja vetra, da bi vazdušna strujanja brzo sušila lišće i zemljište. Prvim zalamanjem zaperaka smanjuje se broj listova na čokotu, bolje je provetravanje i nanošenje preparata. Ako su vrhovi lastara zaraženi, zalamanjem se odstranjuju i tako smanjuje tzv. infektivni potencijal koji se prenosi u sledeću vegetaciju.




Protiv plamenjače mogu se koristiti bakarna sredstva, ali je godišnja količina ograničena na tri do četiri kilograma bakra po hektaru. Postoje i novi preparati na bazi bakaroksidhlorida, bakarhidroksida i bakaroksalata, ali su i njihove doze smanjene. Pre cvetanja loze dodaje se 80-150, a poslije 200-400 grama bakra po hektaru. Mogu se primenjivati i sredstva na bazi gline, prirodni bentonit s visokim sadržajem aluminijuma (Ulmasud i Myco-Sin), dok su u uslovima srednje i niske zaraze efikasne fosforna (0,025 %) i salicilna kiselina (0,2 %). Prskanje treba početi čim se stvore uslovi za pojavu plamenjače. Do cvetanja se dva-tri puta koriste Ulmasud i Myco-Sin.

Poslednje prskanje je neposredno pre cvetanja sredstvima na bazi bakra ( 0,1-0,2 kilograma bakra po hektaru), koja se primjenjuju i za prvu zaštitu posle cvetanja (0,3-0,5 kilograma po hektaru). Broj prskanja zavisi od vremenskih uslova, ali ih obično ima i do deset u godini prosečne zaraze.




Dragoljub Glišić