Obzirom na vreme u kojem se rezidba obavlja, kao i na stanje fiziološke aktivnosti vinove loze, razlikuju se sledeće rezidbe:

1. rana jesenja rezidba,
2. obična jesenja rezidba,
3. zimska rezidba,
4. rana prolećna rezidba,
5. kasna prolećna rezidba


1. Rana jesenja rezidba

Ovu rezidbu je moguće obaviti odmah posle završetka berbe grožđa, a pre opadanja lišća, Međutim, s obzirom na nezamenjivu ulogu lišća u stvaranju organskih materija koje doprinose jačanju i održavanju vegetativnog i rodnog potencijala čokota koji će se ispoljiti u narednoj godini, postavlja se pitanje: „Čemu služi i koji je cilj rane jesenje rezidbe“?, s obzirom da rana jesenja rezidba, usled prevremenog gubitka lisne mase sa čokota doprinosi njegovom slabljenju i iznurivanju.krajem oktobra i početkom novembra meseca. Zbog toga se ova rezidba ne preporučuje, a ostaje u domenu teorijskih mogućnosti koji nemaju pozitivnu naučnu osnovu, pa i ne nalaze primenu u ptraksi.


2. Obična jesenja rezidba rezidba

Ova rezidba se izvodi 10 – 15 dana posle opadanja lišća, jer se smatra da je za to vreme prestao intezivan promet rezervnih materija u čokotu i da je njihovo deponovanje završeno. Po pravilu ova rezidba se izvodi redovno na mladim čokotima vinove loze koji još nisu prorodili, kao i na starim iznurenim čokotima, a sve sa ciljem da se u proleće izbegne pojava suzenja – plakanja, a time i gubitak dela mineralnih i organskih materija iz čokota. Loza orezana u jesen kreće ranije u proleće, ima duži vegetacioni period, mogućnost održavanja ispoljene rodnosti i jačanje vegetativnog potencijala čokota za naredni godinu. Po obavljenoj rezidbi, mlade čokote, obavezno treba zagrnuti radi zaštite od zimskih mrazeva, a u proleće kasnije odgrtanje tbog pojave poznih prolećnih mrazeva.


3. Zimska rezidba

Ova rezidba se sve češće i redovnije izvodi na velikim površinama pod vinovom lozom. Orijentacija na zimsku rezidbu proističe iz organizacionopraktičnih potreba, sa osnovnim ciljem da se rezidba blagovremeno završi, tj. pre kretanja vinove loze u proleće. Na ovaj način rezidba vinove loze teče kontinuirano od obične jesenje, preko zimske, završavajući se ranom prolećnom rezidbom.



4. Rana prolećna rezidba

Najčešće primenjivana i izvođena rezidba. Početak rane prolećne rezidbe se ne poklapa sa kalendarskim početkom proleća, odnosno rana prolećna rezidba se u odnosu na kalendarski početak proleća obavlja i nekoliko dana – nedelja ranije ili kasnije. Zapravo, ovo vreme rezidbe se poklapa obično sa fenofazom kretanja, pa i pre kretanja sokova u vinovoj lozi i traje do fenofaze pupljenja okaca. Faza kretanja sokova vinove loze nastupa kada srednja dnevna temperatura vazduha dostigne 10 °C i traje nekoliko dana, kako bi se pri tim uslovima zemljište na dubini od 30 – 50 cm zagrejalo na temperaturi od oko 10 °C. Količina soka koja se suzenjem gubi iz čokota kreće se od 0,2 – 0,5 l. Litar soka osim vode sadrži 1 – 2 g suvih materija, od kojih oko 66% čine organske, a ostalo mineralne materije (kalijum, fosfor, kalcijum i dr.). Fenofaza suzenja traje od 9 – 25 dana, a završava se početkom pupljenja i kretanja okaca.


5. Kasna prolećna rezidba

Obavlja se od početka pupljenja i kretanja okaca pa do njihov og razvoja u lastare. Ona se mora pažljivo izvoditi, jer su okca u ovoj fazi osetljiva na dodir pri čemu se lako krune. Krunjenje okaca je veće u špaliru nego na čokotima koji se gaje bez ili sa kolcem. Ova rezidba se obično izvodi jad loza u toku zime izmrzne, pa se namerno ostavlja da okca krenu kako bi se videlo kako loza kreće i koji način rezidbe treba primeniti radi ostvarivanja određenog prinosa grožđa i lastara potrebnih za narednu godinu.



Optimalno vreme rezidbe

Dinamika kretanja hranjivih materija u rodnim lastarima, višegodišnjim nadzemnin delovima ćokota i u korenu u periodu od rane jesenje do pozne prolećne rezidbe značajno se menja. Najveća količina ugljenih hidrata u vidu skroba i drugih materija potrebnih za ishranu vinove loze u delovima čokota nalazi se posle opadanja lišća pa sve do kretanja sokova.

Loza orezana u ovo vreme daje najbolje rezultate u pogledu visine prinosa i kvaliteta grožđa, kao i vegetativnog potencijala čokota. Kao optimalno vreme rezidbe vinove loze smatra se zimski period sve do početka kretanja sokova u čokotu. Rana jesenja i kasna jesenja rezidba dovodi do smanjenja prinosa (rodnosti). Treba napomenuti da veća bujnost čokota dovodi i do veće rodnosti čokota.


Postoje dva osnovna pravila rezidbe: veoma kratka i kratka rezidba dovode do smanjenja prinosa grožđa po čokotu, jer se potencijalno najrodnija središna i vršna okca sa jednogodišnjeg rodnog lastara rezidbom odbacuju, da bi se postigao veći prinos grožđa neophodno je pri redovnoj rezidbi, kod većine sorti, ostaviti lukove čija dužina i broj zavise od sorte, prosečne mase grozda i koeficijenta plodnosti, oblika i visine stabla čokota, naslona za lozu, uslova sredine i dr.


Postoje tri osnovna principa rezidbe vinove loze na osnovu kojih se reguliše visina prinosa i kvalitet grožđa, vegetativnog potencijala čokota, održavanje pojedinih delova na čokotu i oblik čokota u celini, kao i obezbeđenje dugovečnosti čokota.

1. Prvi i osnovni princip rezidbe polazi od toga da su najrodnija prava-zimska okca na zrelim i zdravim jednogodišnjim lastarima koji su se razvili iz zimskih okaca prošlogodišnjeg kondira, luka ili reznika. Uvek su rodni dovoljno razvijeni zdravi i zreli jednogodišnji lastari koji su izrasli iz prošlogodišnjeg dvogodišnjeg drveta reznika, kondira ili luka. Najrodniji su lastari prečnika 6 – 12 mm, dok su manje rodni ili nedovoljno rodni lastari sa prečnikom od 4 – 6 mm, kao i lastari sa prečnikom preko 12 mm.

2. Drugi osnovni princip rezidbe polazi od činjenice da će prinos grožđa po čokotu biti utoliko veći, ukoliko se na čokotu ostavi veći broj kondira i lukova i veći broj okaca na njima, vodeći računa pri tom o vegetativnoj snazi čokota sa kojom mora biti usklađeno optimalno opterećenje čokota rodnim okcima.

3. Treći osnovni princip rezidbe polazi od toga da se ne dozvoli brzo izduživanje glave čokota i krakova na njoj, krakova kordunica i rodnih čvorova na njima, kao i izumiranje rodnih čvorova na početku i u sredini krakova i njihovo pomeranje na održavanje samo na krajevima krakova kordunice. Treći princip rezidbe, ustvari, predstavlja borbu protiv sile polariteta.


Radi usporavanja brzog izduživanja rodnih čvorova na čokotu treba se pridržavati pravila da se prilikom rezidbe dugi kondir, kratki ili dugi luk u rodnom čvoru ostave uvek iznad kratkog kondira, jer se dugi kondiri, kratki i dugi lukovi prilikom svake redovne rezidbe odbacuju i zamenjuju novim po pravilu vršnim lastarom iz kondira.

Prilikom isključivo duge rezidbe prošlogodišnji luk se zamenjuje rodnim lastarom koji je izrastao iz crnog okca rodnog lastara ili jalovaka.


Postoje dva osnovna pravila rezidbe: veoma kratka i kratka rezidba dovode do smanjenja prinosa grožđa po čokotu, jer se potencijalno najrodnija središna i vršna okca sa jednogodišnjeg rodnog lastara rezidbom odbacuju, da bi se postigao veći prinos grožđa neophodno je pri redovnoj rezidbi, kod većine sorti, ostaviti lukove čija dužina i broj zavise od sorte, prosečne mase grozda i koeficijenta plodnosti, oblika i visine stabla čokota, naslona za lozu, uslova sredine i dr.


Postoje tri osnovna principa rezidbe vinove loze na osnovu kojih se reguliše visina prinosa i kvalitet grožđa, vegetativnog potencijala čokota, održavanje pojedinih delova na čokotu i oblik čokota u celini, kao i obezbeđenje dugovečnosti čokota.



1. Prvi i osnovni princip rezidbe polazi od toga da su najrodnija prava-zimska okca na zrelim i zdravim jednogodišnjim lastarima koji su se razvili iz zimskih okaca prošlogodišnjeg kondira, luka ili reznika. Uvek su rodni dovoljno razvijeni zdravi i zreli jednogodišnji lastari koji su izrasli iz prošlogodišnjeg dvogodišnjeg drveta reznika, kondira ili luka. Najrodniji su lastari prečnika 6 – 12 mm, dok su manje rodni ili nedovoljno rodni lastari sa prečnikom od 4 – 6 mm, kao i lastari sa prečnikom preko 12 mm.

2. Drugi osnovni princip rezidbe polazi od činjenice da će prinos grožđa po čokotu biti utoliko veći, ukoliko se na čokotu ostavi veći broj kondira i lukova i veći broj okaca na njima, vodeći računa pri tom o vegetativnoj snazi čokota sa kojom mora biti usklađeno optimalno opterećenje čokota rodnim okcima.

3. Treći osnovni princip rezidbe polazi od toga da se ne dozvoli brzo izduživanje glave čokota i krakova na njoj, krakova kordunica i rodnih čvorova na njima, kao i izumiranje rodnih čvorova na početku i u sredini krakova i njihovo pomeranje na održavanje samo na krajevima krakova kordunice. Treći princip rezidbe, ustvari, predstavlja borbu protiv sile polariteta.


Radi usporavanja brzog izduživanja rodnih čvorova na čokotu treba se pridržavati pravila da se prilikom rezidbe dugi kondir, kratki ili dugi luk u rodnom čvoru ostave uvek iznad kratkog kondira, jer se dugi kondiri, kratki i dugi lukovi prilikom svake redovne rezidbe odbacuju i zamenjuju novim po pravilu vršnim lastarom iz kondira. Prilikom isključivo duge rezidbe prošlogodišnji luk se zamenjuje rodnim lastarom koji je izrastao iz crnog okca rodnog lastara ili jalovaka.




Vladan Trandafilović, mast.poljoprivrede