Sanđoveze (sangiovese) zauzima prvo mesto u proizvodnji italijanskih vina, učestvujući sa 10% u ukupnoj proizvodnji. Danas postoji 14 klonova ove sorte, od kojih je brunello jedan od najcenjenijih, a trenutno postoji inicijativa da se ovi klonovi klasifikuju i svrstaju u dve familije - jedna je sangiovese grosso, u koju je svrstan i brunello, a druga je sangiovese piccolo.

sangiovese grosso, je osnovna sorta regija Montalcino i Montepulciano, a sada se sve više sadi i u ostalim delovima Toskane. U odnosu na piccolo, grosso ima veće i rastresitije grozdove i deblju pokožicu, sazreva nešto pre piccola, odnosno krajem septembra ili početkom oktobra. S druge strane, piccolo ima manje bobice, ponekad ga zovu forte (jak, snažan) i zastupljen je u oblasti Chianti.



Sanđoveze se koristi u proizvodnji vina različitog kvaliteta, od onog najnižeg po italijanskoj klasifikaciji : vino di tavoia, do najkvalitetnijih klasa superiore. Tako veliki broj klonova, različiti načini gajenja grožđa i različiti mikroklimati uslovljavaju postojanje mnogobrojnih tipova vina proizvedenih od ove sorte. Osim sortnih vina, sanđoveze se u toskanskim kupažama neretko oplemenjuje drugim sortama, a u te svrhe upotrebljavaju se cabernet sauvignon, merlot i syrah. Na ovaj način vina postaju robusnija, koncentrovana i kompleksnija.

U poslednje vreme vlada veliko interesovanje za gajenje sorte sanđoveze i u zemljama Novog sveta. Proizvođači iz tih regija, nastojeći da budu inovativni i drugačiji, mnogo eksperimentišu sa ovom sortom, što je dovelo do toga da danas imamo ozbiljne plantaže sanđovezea, pre svega u Kaliforniji i Australiji; takođe, i veoma interesantna vina. Ko zna, možda sanđoveze postane nova sorta-kosmopolita.

Poreklo


Sanđoveze po svemu sudeći potiče iz Toskane, gde se pominje još u XVI veku, a naziv potiče od latinskog Sanguis Jovis, što znači krv Jova, odnosno krv boga Jupitera. Danas je sorta rasprostranjena i po drugim regionima centralne Italije.



Tip vina

Raznovrsnost stilova vina proizvedenih od sanđovezea čini ovu sortu neverovatno uzbudljivom. Vina mogu biti jednostavna, lagana i sveža, kada je vinifikacija jednostavna, ali i veoma bogata i kompleksna kada dolaze sa najboljih terena od najboljih proizvođača. U supertoskanskim kupažama izraženiji je internacionalni stil vina, za razliku od sortnih sandovezea. Takođe, ova sorta koristi se i u proizvodnji suvih roze vina.

Boja

Sanđoveze ima relativno tanku pokožicu i ne mora da bude jako obojen, pa kod ove sorte ne treba uvek očekivati intenzivnu i tamnu rubin crvenu boju. Međutim, vina poput brunella su velika, snažna i veoma dobro obojena tamnom granitnom bojom, koja tokom sazrevanja često dobija i ton lukovine, koji se primećuje na rubu čaše.

Opis

Sortna vina su voćna, sa umerenim do visokim kiselinama, srednje punog do punog tela. Međutim, naići ćete i na robusnija i ekstraktivnija vina, nekada i sa dozom gorčine. U zavisnosti od geoklimatskih uslova u kojima je sazrevalo grožđe, aromatski kompleks vina mogu činiti karakteristične note višnje, jagode, borovnice, šljive, floralni tonovi ljubičice, pa i zemljani tonovi.

Sazrevanje vina

Za odležavanje sanđovezea u Toskani koriste burad i bačve od slavonskog i francuskog hrasta različitih dimenzija, a odležavanjem vina dobijaju na kompleksnosti aroma, mekoći tanina, punoći i balansu. U sazrelim vinima, pored sortnih prisutne su i arome vanile, cimeta, karanfilića, kafe, slatkaste arome hrasta, dima.

U supertoskanskim kupažama procenti drugih sorti su znatno veći, pa su takva vina jače strukture i bolje podnose hrastovinu, što omogućava duže odležavanje. Najcenjenija vina Toskane mogu da budu na vrhuncu svoje zrelosti posle deset godina odležavanja u flaši, a neki primerci čak i posle nekoliko decenija.



Slaganje sa hranom

Sanđoveze ispoljava najbolje karakteristike tek u kombinaciji sa hranom, dok sam ponekad može da stvori utisak vina koje je u blagom disbalansu. Italijani ga često spajaju sa pastama picama na bazi paradajza, što i ne mora da bud najbolje slaganje ukusa, zbog izraženih kiselina paradajza i vina. Lakše varijante sanđovezea dobro se slažu sa grilovanom ribom jače strukture mesom peradi ili teletinom, pripremljenim sa malo maslinovog ulja, belim lukom i malo mediteranskih začina. Puniji sanđoveze dobro se slaže uz biftek, paprikaš, ćufte, zatim uz meso divlje svinje, začinjena jela i uz tvrđe, starije sireve poput parmezana.


Mladen Dragojlović