Odgovarajuća, povoljna vlažnost zemljišta i vazduha utiče na normalan tok svih životnih procesa vinove loze, njenom normalnom razvoju i plodonošenju.


Vinova loza je donekle otporna prema suši, zato što se dosta uspešno gaji i u krajevima sa relativno malom količinom padavina, ili da sam raspored padavina tamo nije povoljan. Ona bolje podnosi uslove sa manje padavina od mnogo drugih gajenih biljaka, i to zahvaljujući brzom porastu korena, dubokom prodiranju korena u zemljište, relativno velikoj usisnoj snazi korena, kao i činjenici da se leti u listovima količina vode znatno i brzo ne smanjuje. Najproduktivniji vinogradi imaju i najveće potrebe za vodom, zato što je u njima i najveća transpiraciona površina.


U vinogradu različiti uslovi vlažnosti zemljišta izazivaju i razliku u anatomskoj građi raznih organa vinove loze. U uslovima veoma niske vlažnosti smanjen je porast i slabo je plodonošenje. U težim uslovima dolazi do oštećenja pojedinih delova čokota, a u najtežim do uginuća celog čokota. Razlozi su u tome što visoke temperature i nedostatak vode izazivaju poremećaj u razmeni gasova i vode. Suša dublje u zemljištu i atmosferska suša deluju obezvodnjavanjem i pregrevanjem. Obe pojave su nepovoljne, bilo da se jave zajedno ili pojedinačno.





Uticaj velike vlažnosti, takođe ostavlja nepovoljne posledice, kako na porast, tako i na prinos i kvalitet grožđa. Velika vlažnost pre početka cvetanja pospešuje snažan porast lastara i listova, za šta ovi organi troše veće količine organskih materija. Česte kiše i povećana vlažnost za vreme cvetanja otežavaju oplodnju, a pospešuju i ubrzavaju osipanje cvetova i pojavu rehuljavosti grozdova. U takvim uslovima i prinosi se znatno smanjuju. Povećana vlažnost u fazi sazrevanja grožđa, ometa sazrevanje, a ima za posledicu i nedovoljno šećera i povećanu količinu kiselina u grožđu.


Velika vlažnost usled čestih kiša za vreme sazrevanja grožđa, naročito ispred nastupanja pune zrelosti, dovodi do jakog priticanja vode u bobice, usled čega pokožica puca. U pukotine se nasele razni štetni mikroorganizmi, a posebno primetna je i siva plesan (Botrytis cinerea), izazivajući i doprinoseći truljenju i propadanju grožđa. Sa druge strane prevelika vlažnost u fazi sazrevanja grožđa loša je i štetna jer produžava porast lastara, a koji za to troše hranljive materije. Tada lastari sporije i slabije sazrevaju, ne nagomilavajući dovoljno hranljivih materija, pa zbog toga postaju osetljivi i na zimske mrazeve.



Ljiljana Gvozdić