Da bi stono grožđe moglo da se čuva određeni period i posle berbe, neophodno je da bude potpuno tehnološki zrelo i zdravo, odnosno da pripada ekstra kvalitetu. Da bi se stvorili ovi preduslovi potrebno je u toku vegetacije primeniti odgovarajuće agrotehničke mere, kako bi se dobilo zrelo i zdravo grožđe, rastresitih grozdova i krupnijih bobica.


Posebnu pažnju treba posvetiti redovnoj i odgovarajućoj ishrani, đubrenju, optimalnom opterećenju čokota okcima, adekvatnoj ampelotehnici, rezidbi na zeleno, zaštiti loze od bolesti i štetočina, obezbeđenju dovoljne vlažnosti zemljišta i drugim merama kojima se postiže visok kvalitet grožđa.


Koliko dugo će se čuvati grožđe zavisi od više činilaca. Razlike između sorti veoma su velike. Duže se čuva grožđe sorti sa čvršćom i debljom pokožicom. Rastresiti grozdovi se duže čuvaju od poluzbijenih i zbijenih grozdova. Grožđe vrlo ranih i poznih sorti se može, uglavnom, čuvati kraće od srednje poznih i poznih sorti. Za sorte ranijeg vremena zrenja nema ni ekonomske opravdanosti u dužem čuvanju.


Postoji nekoliko načina čuvanja stonog grožđa. Najstariji način čuvanja grožđa je na promajnim mestima tavanskog prostora, nastrešice, streha krovova i slično. Grožđe se čuva sa delom lastara na stalažama ili u inertnim materijalima poput strugotine, pleve, stiropora i sličnih materijala. Pri ovakvim načinima čuvanja poželjno je posuti grožđe i materijal u kojem se grožđe čuva sa kalijum-meta-bisulfitom, vinobranom. Ovakvi načini čuvanja su kratkotrajni za većinu sorti, osim za neke pozne sorte kao i one iz kategorije hibrida sa debljom i čvršćom pokožicom kao što su Crveni drenak, Zimsko belo, Afuz-ali, Moldova i dr.



Uspešnije čuvanje grožđa se ostvaruje čuvanjem u rashladnim komorama na temperaturama od 0 do -1stepen, sa visokom relativnom vlažnošću vazduha (85-90%) i kontrolisanom atmosferom. Kontrolisanom atmosferom reguliše se stepen transpiracije bobica, obavlja dezinfekcija prostora i grožđa i obezbeđuje odgovarajuće provetravanje u intervalima koji omogućavaju održavanje kvaliteta grožđa u što dužem roku. Odgovarajućim tretmanima čuvanja nekih sorti može trajati 3 do 6 meseci.


U zadnjim decenijama najveći deo grožđa u zimskim mesecima dolazi sa južne polulopte zahvaljujući pre svega modernijim i bržim prevoznim sredstvima. Pedoklimatske pogodnosti u zemljama južne polulopte doprinele su formiranju značajnih površina sa stonim sortama. Samo u Čileu ima preko 50.000 ha vinograda sa besemenim sortama koje se beru od momenta završetka berbe na severnoj polulopti, pa do marta-aprila naredne godine.


„Tehnologija gajenja vinove loze“ prof.dr. Nebojša Marković




Biljana Nikolić, dipl.inž.polj.