Da bi zemljište bilo plodno nije dovoljno samo da sadrži određene količine hranljivih sastojaka, već da ovi budu takvi da jih loza može koristiti. Loza svojim korenom može da usisava samo one hranljive sastojke koji se nalaze rastvoreni u zemljišnoj vodi. One pak sastojke, koji u vodi nisu rastvorljivi, loza neće moći da iskorišćava, pa ma koliko bili rasprostranjeni u zemljištu. Zato se i pravi razlika između bogastva i plodnosti zemljišta, i pogrešno je misliti da će jedno zemljište bogato u hranljivim sastojcima biti istovremeno i plodno.


Iz ovog jasno izlazi, da plodnost jednog zemljišta, pa prema tome i prinosi koji se na njemu postižu, zavise samo od količine gotove biljne hrane, koju biljka može odmah da usisa svojim korenom. Da bi bljka mogla da se hrani svi hranljivi sastojci moraju biti rastvoreni u zemljišnoj vodi jer žile mogu da usisavaju samo rastvorenu hranu. Zbog toga je potrebno da se u zemljište unese ogromna količina vode, pošto se u njoj nalazi mala količina rastvorenih hranljivi sastojaka. Na hiljadu delova rastvora dolazi samo dva dela rastvorenih sastojaka. Vinova loza izvlači iz zemljišta velike količine hranljivih sastojaka, stoga se zemljište pod vinovom lozom mora redovno đubriti.



Količina biljne hrane u zemljištu neprestalno se smanjuje, putem ishrane biljaka, jednim delom ispiranjem, a jedan deo postaje nerastvorljiv u vodi tako da ga koren ne može usisavati. Pored toga, izvestan deo biljnih hranljivi sastojaka troše bakterije koje u ogromnom broju žive u zemljištu. Redovnim đubrenjem vraćamo zemljištu izgubljenu biljnu hranu. Đubrenjem vinograda takozvanim organskim đubrivima, kao što su stajsko đubrivo, kompost, zelenišno đubrivo i razni biljni i životinjski otpaci, ne samo da se zemljištu vraćaju izgubljeni hranljivi sajstojci, već se popravljaju njegove osobine.


Teško, zbijeno zemljište, posle redovnog đubrenja postaje rastresitije i lakše za rad, bolje prima i čuva vlagu, jače propušta toplotu i vazduh, a sve to takođe utiče na povećanje njegove plodnosti. Suviše laka, peskovita zemljišta, kada su dobro nađubrena stajnjakom ili drugim organskim đubrivom, bolje vezuju zrnca peska. Usled toga ona bolje primaju i čuvaju vlagu i toplotu.


Organska đubriva imaju korisnu osobinu jer sadrže veliki broj bakterija a one su neophodne za pripremanje biljnog hraniva, one se brzo razmnožavaju i svojim radom ubrzavaju pripremanje biljne hrane od koje i zavisi plodnost zemljišta.





Dragoljub Glišić