Organska proizvodnja u vinogradarstvu datira iz sedamdesetih godina prošlog veka. Njene osnovne principe i standarde postavili su proizvođači vina iz Nemačke, Francuske i Švajcarske. Danas je prisutna u skoro svim evropskim, pre svega mediteranskim zemljama.

Najveće površine pod organskim vinogradima su u Italiji, oko 54.000 hektara (45 % na Siciliji), potom u Španiji 21.000 i Francuskoj 10.200 hektara.U celoj Evropi ima oko 92.500 hektara, što znači da je udeo vinogradarstva u okvirima organske poljoprivrede mali, svega oko jedan posto. U mnogim zemljama projekte ovakve proizvodnje subvencioniše država, a u Italiji i Nemačkoj su deo programa EU i svaki proizvođač godišnje dobija pomoć od 500 do 750 evra po hektaru.

Ovakva proizvodnja organizovana je, istina skromno i u Vojvodini. U vinogradu „Navip-Fruškogorca“ u Petrovaradinu od 1994. godine uzgaja se grožđe po organskim principima. Moderna plantaža oslanja se na rub Nacionalnog parka „Fruška gora“ i može se reći da je „pred vratima” Novog Sada.



Sorta „rizling italijanski“ na ovoj plantaži uzgajan je na tri hektara do 1998., a potom je površina povećana na šest hektara. Grožđe za novi tip vina, tzv. eko-vino, proizvodi se po međunarodnim standardima za organsku proizvodnju (IFOAM), uz stalnu inspekcijsku kontrolu.

Promocija „rizlinga italijanskog“, prvog ekološkog vina s sertifikatom, održana je na 63. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu pre deset godina.To je kvalitetno, belo suvo vino s geografskim poreklom, rezultat rada stručnog tima agronoma i enologa. Ovaj projekat je uspešno povezao tradicionalnu i savremenu organsku proizvodnju grožđa i vina.

Celi proces proizvodnje uspešno vodi mr. Vesna Robotić, koja je i autor ovog projekta.

Zdravo grožđe - kvalitetno vino

Vinogradarstvo po principima organske poljoprivrede podrazumeva proizvodnju zdravog grožđa i kvalitetnog vina. Uvažavaju se biološki zakoni, podržavaju i unapređuju prirodna plodnost i biološki procesi u zemljištu, koristi njegova mikrobiološka aktivnost koja doprinosi pravilnoj ishrani loze. Obrada zemljišta svodi se na najmanju meru, a zabranjena je upotreba mineralnih gnojiva i sintetičkih pesticida u zaštiti.

Stalnom kontrolom proizvodnje, koja se uklapa u zaštitu životne sredine, organsko vinogradarstvo osigurava kvalitet, očuvanje okoline i ljudskog zdravlja. Magični trougao koji čini njegovu suštinu je balans između ekologije, ekonomije, kvaliteta grožđa i vina.

Osnovno je pridržavanje principa na kojima se proizvodnja zasniva. Pre svega,vinograd mora biti dovoljno udaljen od industrijskih zagađivača, auto-puteva i zasada s klasičnom proizvodnjom. U blizini treba posaditi pojas drveća i grmlja, jer to povoljno utiče na prisustvo korisnih organizama i stabilnost agro-ekološkog sistema. Sadržaj štetnih materija u zemljištu mora biti ispod propisanih vrednosti. Ako su prethodne godine primenjivani sintetički hemijski preparati, za organsku proizvodnju može se koristiti tek posle godinu-dve.

Odluku o pogodnosti neke parcele za ovakvu proizvodnju donosi ovlašćena osoba iz licencirane institucije posle kontrole zemljišta,vode i vazduha.



Sadnja na blagim padinama

Za podizanje vinograda po principima organske poljoprivrede najpovoljnije su blage kosine i padine okrenute jugu, jugozapadu i jugoistoku, odnosno brežuljkasta područja do 350 metara nadmorske visine. Mogu se izabrati i drugi položaji, ali to zahteva dodatna ulaganja u terasiranje i zaštitu od niskih temperatura (zagrtanje).


Priprema zemljišta za sadnju počinje podrivanjem. Preporučuju se podrivači koji imaju dva ili tri radna tela i rade na 70 centimetara dubine. Ovom dubokom obradom ne narušava se struktura i ne izbacuje na površinu donji, „mrtvi“ sloj zemljišta, već se samo produbljuje oranični. Tako se poboljšavaju vodno-vazdušne i toplotne osobine tla, zadržava postojeća mikrobiološka ravnoteža i stvaraju povoljni uslovi za razvoj korena vinove loze.

Pošto su zemljišta za podizanje vinograda uglavnom siromašna organskom materijom, neophodna je dodati humus. Naime, za normalan razvoj i dobar prinos vinove loze zemljište treba imati 2,5 - 3 % humusa. Da bi se sadržaj povećao za jedan posto, tokom leta treba ravnomerno rasporediti 40 - 60 tona zrelog stajskog gnojiva po hektaru i odmah zaorati na 20 centimetara dubine. Toliko stajskog gnojiva može zameniti tri-četiri puta manje treseta, komposta, humusa (glistenjaka) i drugih gnojiva.

Pre sadnje površinski sloj zemljišta se usitni tanjiranjem. Na kraju sledi premeravanje i obeležavanje sadnih mesta, a potom iskop jama.



Bezvirusni cepovi

Za zasnivanje vinograda koriste se samo kvalitetni cepovi, s sertifikatom, proizvedeni uz strogu kontrolu stručnjaka i testirani na viruse Treba zadovoljiti i uobičajene norme kvaliteta. Donji deo cepa mora imati tri do pet zvezdasto raspoređenih osnovnih žila promera 3 mm. Korenovo stablo, pravo i bez oštećenja, treba biti promera 8-10 mm, spojno mesto mora biti dobro sraslo, a mladica zdrava i najmanje dužine 50 cm.

Cepovi se mogu saditi ručno i vodenom sadiljkom. Promer jame ne sme biti manji od 40 centimetara, dok je optimalna dubina 35 - 40. Kopaju se ručno ili mašinsko. Pri tome se prvi sloj zemlje odvaja na jednu, a drugi na suprotnu stranu.

Dno jame se pokrije s pet do deset centimetara sitne zemlje, koja se blago nagazi. Potom se koso postavi cep tako da je spojno mesto dva–tri centimetra iznad tla. Jama se do polovine popuni zemljom, po kojoj se rasporedi tri do pet kilograma zrelog stajskog gnoja. Na kraju se do vrha popuni zemljom i napravi humka nekoliko centimetara iznad vrha cepa.

Može se saditi i hidromehaničkom sondom, „hidroburom“ koji je povezan s traktorskim atomizerom i pod pritiskom vode iskopava jamu. Postupak je jednostavan. Jedan radnik sondom buši jame, drugi postavlja pripremljene cepove u iskopane jame, a treći ih zagrće.

U savremenom plantažnom uzgoju vinove loze, razmak između redova je 2,5 – 2,8, a u redu 1 – 1,2 metra, što zavisi od bujnosti sorte. Od uzgojnih oblika preporučuje se Gijot.



Minimalna obrada

U organskoj proizvodnji obrada je minimalna. Jer, čestim prohodom mehanizacije povećava se zbijenost zemljišta i zaustavlja ili ograničava aktivnost mikroorganizama u dubljim slojevima.

Zemljište se površinski obrađuje pri unošenju organske mase i pripremi za sadnju. U toku vegetacije može se kombinovati sa zatravljivanjem, odnosno malčiranjem. Primeri harmonične obrade bez otvaranja brazda i narušavanja strukture zemljišta su naizmenično malčiranje i plitka obrada svakog drugog međurednog prostora, ali i plitka obrada ispod čokota i zatravljivanje prostora između redova.



Zatravljivanjem se sprečava erozija i održava struktura zemljišta, poboljšava plodnost i smanjuje prisustvo uzročnika kloroze, viroze i sive plesni. Travne smese trebaju biti što bogatije vrstama tipičnim za određeno područje i sadržati leguminoze. Važno je i prisustvo cvetajućih biljaka jarkih boja (facelija, cikorija, heljda). To ne samo da predstavlja zaštitni znak proizvodnje, nego i značajno utiče na očuvanje biološke raznovrsnosti u vinogradu i postizanje ravnoteže između korisnih predatorskih i štetnih vrsta.

Za ishranu vinove loze koriste se isključivo organska gnojiva. To može biti stajsko gnojivo, kompost, humus (glistenjak), treset, drveni pepeo, biljni rastvori i dr. Važno je da su propisanog kvaliteta, odnosno bez ostataka pesticida, teških metala, semena korova i štetočina što se utvrđuje analizom uzoraka u referentnim i ovlašćenim laboratorijama. U suprotnom, mogu imati štetan efekt na zemljište, vodu i samu lozu.

Da se loza može uzgajati i prihranjivati bez mineralnih gnojiva potvrđuje upotreba različitih kombinacija organskih hraniva, uz rastresanje površinskog sloja i zatravljivanje smesom različitih biljnih vrsta. U tim smesama najčešće se preporučuju leguminoze koje osiguravaju azot.



Bolesti

Štetu mogu prouzrokovati pepelnica i plamenjača, pa je neophodna zaštita. U organskoj proizvodnji ona se primenjuje u vreme kada je stepen zaraze mali, uz obvezno praćenje i kontrolu prisutnosti bolesti i štetočina.

Vinova loza je najosetljivija na pepelnicu sedam nedelja posle pucanja pupoljaka. Lišće, lastari (jednogodišnje drvo na dvogodišnjem drvu) i peteljke grozdova osetljivi su dok su zeleni, a bobice samo 4-6 nedelja posle cvatnje, dok ne dostignu veličinu graška. Zato je važna rana zaštita, jer ako se primarna zaraza ne ostvari do cvatnje, štete na grozdovima biće male. Ako se u vinogradu pojavljuju mladice, odnosno lastari koji se razvijaju iz okca zaraženog pepelnicom u prethodnoj godini, u prva dva nedelje posle otvaranja pupova trebaju se redovno odstranjivati.



Prisustvo simptoma pepelnice kontroliše se i posle cvatnje, 10-12 nedelja od kretanja vegetacije. Ako se primete na nekoliko čokota, od deset pregledanih, treba nastaviti zaštitu sve do zatvaranja grozdova. Ukupno je potrebno 8-16 prskanja.

Za zaštitu od ove bolesti u organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba sumpornih preparata, potom natrijum kalijum-bikarbonata (0,5 % do cvatnje i 1 % posle cvatnje). Mogu se koristiti i biološka sredstva na bazi suvih spora Bacillus subtilis, kao što su Serenade , Biopro, ali i ona koja sadrže dehidrirane spore gljivice Ampelomyces quiqualis - AQ-10. Pepelnice će biti manje, ako se sade manje osetljive sorte i osigura strujanje vazduha između čokota.

Uslovi za pojavu plamenjače nalaze se u formuli 10:10:24. To znači da temperatura vazduha treba biti najmanje 10°C , minimalna količina padavina 10 milimetara, a u toku 24 sata zemljište mora ostati vlažno najmanje 16 sati. Razvoju bolesti pogoduju vlažna leta. Širi se tokom cele vegetacije i može izazvati velike štete, u nekim godinama čak i uništiti rod. Zato se o zaštiti mora voditi računa još u toku sadnje vinograda. Naime, zasadi se trebaju podizati na južnim, sunčanim stranama i na propusnom zemljištu, a redovi usmere u pravcu duvanja vetra, da bi vazdušna strujanja brzo sušila lišće i zemljište.

Korisna je i blagovremena agrotehnika u toku vegetacije. Prvim zalamanjem zaperaka smanjuje se broj listova na čokotu, bolje je provetravanje i nanošenje preparata. Ako su vrhovi lastara zaraženi, zalamanjem se odstranjuju i tako smanjuje tzv. infektivni potencijal koji se prenosi u sledeću vegetaciju.

Protiv plamenjače mogu se koristiti bakrena sredstva, ali je godišnja količina ograničena na tri do četiri kilograma bakra po hektaru. Postoje i novi preparati na bazi bakaroksihlorida, bakarhidroksida i bakaroksalata, ali su i njihove doze smanjene. Pre cvatnje loze dodaje se 80-150, a posle 200-400 grama bakra po hektaru.

Mogu se primenjivati i sredstva na bazi gline, prirodni bentonit s visokim sadržajem aluminijuma (Ulmasud i Myco-Sin), dok su u uslovima srednje i niske zaraze efikasne fosforna (0,025 %) i salicilna kiselina (0,2 %).

Prskanje treba početi čim se stvore uslovi za pojavu plamenjače. Do cvatnje se dva-tri puta koriste Ulmasud i Myco-Sin. Poslednje prskanje je neposredno pre cvatnje sredstvima na bazi bakra ( 0,1-0,2 kilograma bakra po hektaru), koja se primenjuju i za prvu zaštitu posle cvatnje (0,3-0,5 kilograma po hektaru).

Broj prskanja zavisi od vremenskih uslova, ali ih obično ima i do deset u godini prosečne zaraze.



Štetočine

Sivi grozdov moljac se pojavljuje u godinama, kada je toplo i izrazito suvo leto, pa u nepovoljnim uslovima zaštita nije potrebna. Prva generacija ovog moljca javlja se u vreme cvatnje loze, a druga generacija sredinom leta, kada su bobice veličine graška. Najveće štete nanosi u toku zrenja grožđa.

Preporučuje se praćenje leta leptira i klimatskih uslova, a posle prvih oštećenja određuju se rokovi suzbijanja. Let leptira kontroliše se mamcima s feromonima (feromonske klopke), koji se u vinograd postavljaju krajem aprila ili početkom maja. Svaki dan se beleži broj uhvaćenih insekata, a prag štetnosti je 75 leptira. Od toga dana zbrajaju se srednje dnevne temperature i kada njihov zbroj dostigne 110 stepeni, uz pojavu prvog zaperka na grožđu, to je optimalno vreme za suzbijanje prve generacije.

Druga i treća generacija uništavaju se kada ulovljenih leptira ima preko 70 i kada se početkom leta nalaze položena jaja na grozdovima. Primenjuju se preparati na bazi Bacillus thurengiensis.

Mogu se koristi i feromoni koji se nanose na plastični materijal u obliku laminata na disperzorima, difuzorima ili evaporatorima. Feromoni se raspoređuju na čokote, a po hektaru treba ih imati 500-1000. Mužjake zbunjuju brojni izvori mirisa ženki, pa ne mogu naći prave, koje ostaju neoplođene. Ova metoda efikasnija je u vinogradima većim od četiri hektara. U Francuskoj se koristi od 1999. godine na deset hiljada hektara.



Ishrana loze, bez korišćenja mineralnog azota korisna je i za očuvanje staništa prirodnih neprijatelja štetnih insekata, odnosno buba mara, stenica, zlatooki, bogomoljki, parazitskih osica i dr.

Grinje se mogu suzbiti preparatima na bazi sumpora i ekstraktom piretruma (sastojak biljke buhača koji ima insekticidno delovanje). Efikasno je i očuvanje staništa njihovih prirodnih neprijatelja.

Ulmasud - proizvod na bazi minerala gline - Biofa-Agrar, Munsingen i Myco-Sin - proizvod na bazi minerala gline + ekstrakt preslice + kvasci + silicijumova kiselina- Biofa-Agrar, Munsingen




Snežana Malinović,
Revija „Dobro Jutro“