Polovinom prošlog veka došlo je do nagle industrijalizacije proizvodnje u svim granama privrede i poljoprivrede, pa i vinogradarstva. Povećanje proizvodnje do neslućenih visina, u cilju ostvarivanja velikih profita, poboljšanja života bili su osnovna vizija. Ekološka kriza pojavila se u svim delovima sveta u vidu nepravilnog korišćenja prirodnih resursa i njihovom degradacijom, počinje da se ispoljava u svim svojim negativnim osobinama. Upotreba pesticida i đubriva u poljoprivredi, zagađivanje zemljišta otpadom i iz atmosfere samo su neki od akutnih problema s kojim se suočavamo.


U vinogradarstvu, porastom ekološke svesti i materijalnih mogućnosti, sve više se prelazi a organske principe uzgoja vinove loze i prerade grožđa. Organska proizvodnja u vinogradarstvu datira iz sedamdesetih godina prošlog veka. Njene osnovne principe i standarde postavili su proizvođači vina iz Nemačke, Francuske i Švajcarske. Da bi se organsko gajenje vinove loze moglo ekološko nazvati, prepoznati i vrednovati u nacionalnom i internacionalnom okruženju potrebno je poštovati niz preciznih agrotehničkih, tehnoloških i zakonskih pravila.


Neuvažavanje osnovnih principa održivog razvoja dovodi do posledica globalnih razmera: pojava kiselih kiša, oštećenje ozonskog omotača, zagađivanje vazduha, vode, zemljišta, izumiranje biljnih i životinjskih vrsta, zagađivanje životne sredine raznim vrstama otpada i sl. Sa ispoljavanjem negativnosti u poljoprivrednoj proizvodnji sve više se stvara i neophodnost usvajanja novog sistema vrednosti, gde značajno mesto pripada metodu proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda na zdravstveno bezbedan način.



Ovaj pravac održive poljoprivrede poznat je kao organska poljoprivreda, biofarming, ekopoljoprivreda, koja proizvodi zdravstveno ispravnu hranu. Vinogradarstvo po principima organske poljoprivrede podrazumeva proizvodnju zdravog grožđa i kvalitetnog vina. U vinogradarstvu, a u pravcu preduzimanja mera na zaštiti životne sredine i proizvodnji zdrave hrane, treba se, umesto orjentacije na agrohemijske tehnologije za visoke prinose okrenuti integralnim tehnologijama, kojima se smanjuje upotreba hemikalija.


Postoji niz mera i postupaka koji se mogu preduzeti i koji mogu obezbediti da se proizvedu zdraviji proizvodi a da se pri tome očuva zdravija životna sredina. Da bi se organsko gajenje vinove loze moglo ekološko nazvati, prepoznati i vrednovati u nacionalnom i internacionalnom okruženju potrebno je poštovati niz preciznih agrotehničkih, tehnoloških i zakonskih pravila. Neuvažavanje osnovnih principa održivog razvoja dovodi do posledica globalnih razmera: pojava kiselih kiša, oštećenje ozonskog omotača, zagađivanje vazduha, vode, zemljišta, izumiranje biljnih i životinjskih vrsta, zagađivanje životne sredine raznim vrstama otpada i sl.


Na kraju možemo zaključiti da, i pored toga što organska proizvodnja sve više postaje pravi ekonomski i ekološki izazov, i da se snažno odvijaju aktivnosti na širenju organske proizvodnje hrane u svetu, u našoj zemlji je zanemareno. Sveukupna kretanja u svetu u pravcu preduzimanja mera na zaštiti životne sredine i proizvodnji zdrave hrane, treba da podrži i vinogradarstvo.




Ivana Radojević