S obzirom na vreme u kojem se rezidba obavlja, kao i na stanje fiziološke aktivnosti vinove loze, razlikuju se sledeće rezidbe:


1.Rana jesenja rezidba,
2.Obična jesenja rezidba,
3.Zimska rezidba,
4.Rana prolećna rezidba,
5.Kasna prolećna rezidba





RANA JESENjA REZIDBA

Ovu rezidbu je moguće obaviti odmah posle završetka berbe grožđa, a pre opadanja lišća krajem oktobra i početkom novembra meseca. Međutim, s obzirom na nezamenljivu ulogu lišća u stvaranju organskih materija koje doprinose jačanju i održavanju vegetativnog i rodnog potencijala čokota koji će se ispoljiti u narednoj godini, postavlja se pitanje: Čemu služi i koji je cilj rane jesenje rezidbe?, s obzirom da rana jesenja rezidba, usled prevremenog gubitka lisne mase sa čokota, doprinosi njegovom slabljenju i iznurivanju. Zbog toga se ova rezidba ne preporučuje, niti praktikuje, a ostaje u domenu teoretskih mogućnosti koje nemaju pozitivnu naučnu osnovu, pa i ne nalaze primenu u praksi.



OBIČNA JESENjA REZIDBA

Ova rezidba se izvodi 10-15 dana posle opadanja lišća, jer se smatra da je za to vreme prestao intenzivan promet rezervnih hranljivih materija u čokotu i da je njihovo deponovanje završeno. Po pravilu, ova rezidba se izvodi redovno na mladim čokotima v.loze koji još nisu prorodili, kao i na starim iznurenim čokotima, a sve sa ciljem da se u proleće izbegne pojava suzenja-plakanja, a time i gubitak dela mineralnih i organskih materija iz čokota.

- Loza orezana u jesen kreće ranije u proleće, ima duži vegetacioni period, mogućnost održavanja ispoljene rodnosti i jačanje vegetativnog i rodnog potencijala čokota za narednu godinu.

- Po obavljenoj rezidbi mlade čokote obavezno treba zagrnuti radi zaštite od zimskih mrazeva, a u proleće kasnije odgrnuti zbog pojave poznih prolećnih mrazeva.




ZIMSKA REZIDBA

Ova rezidba se sve češće i redovnije izvodi na velikim površinama pod vin.lozom. Orijentacija na zimsku rezidbu proističe iz organizaciono-praktičnih potreba, sa osnovnim ciljem da se rezidba blagovremeno završi, tj.pre kretanja v.loze u proleće. Na ovaj način rezidba v.loze teče kontinuirano od obične jesenje , preko zimske,završavajući se panom prolećnom rezidbom.




RANA PROLEĆNA REZIDBA

Najčešče primenjivana i izvođena rezidba.Početak rane prolećne rezidbe se ne poklapa sa kalendarskim početkom proleća, odnosno rana prolećna rezidba se u odnosu na kalendarski početak proleća obavlja i nekoliko dana-nedelja ranije, ili kasnije.

- Zapravo, ovo vreme rezidbe se poklapa sa fenofazom kretanja, pa i pre kretanja sokova u v. lozi i traje do fenofaze pupljenja okaca.

- Faza kretanja sokova vinove loze nastupa kada srednja dnevna temperatura vazduha dostigne 10 °S i traje nekoliko dana, da bi se pri tim uslovima zemljište na dubini od 30-50cm zagrejalo na temperaturi od oko10°S.

- Količina soka koja se suzenjem gubi iz čokota, kreće se od 0,2-0,5l. Litar soka osim vode sadrži 1-2g suvih materija, od kojih oko 66% čine organske, a ostalo mineralne materije(K, P, Ca i druge)

- Fenofaza suzenja traje 9-25 dana,azavršava se sa početkom pupljenja i kretanja okaca.




KASNA PROLEĆNA REZIDBA

Obavlja se od početka pupljenja i kretanja okaca pa do njihovog razvoja u lastare. Ona se mora pažljivo izvoditi, jer su okca u ovoj fazi osetljiva na dodir pri čemu se lako krune. Krunjenje okaca je veće u špaliru nego na čokotima koji se gaje bez ili sa kolcem. Ova rezidba se obično izvodi kad loza u toku zime izmrzne, pa se namerno ostavlja da okca krenu kako bi se videlo kako loza kreće i koji način rezidbe treba primeniti radi ostvarivanja određenog prinosa grožđa i lastara potrebnih za narednu godinu.

Dinamika kretanja hranljivih materija se u rodnim lastarima, višegodišnjim nadzemnim delovima čokota i u korenu u periodu od rane jesenje do pozne prolećne rezidbe značajno menja. Najveća količina ugljenih hidrata u vidu skroba i drugih materija potrebnih za ishranu v.loze, u delovima čokota, nalazi se posle opadanja lišća pa sve do kretanja sokova.

- Loza orezana u ovo vreme dala je najbolje rezultate u pogledu visine prinosa i kvaliteta grožđa, kao i vegetativnog potencijala čokota.

- Kao optimalno vreme rezidbe vinove loze smatra se zimski period sve do početka kretanja sokova u čokotu.

- Rana jesenja i kasna prolećna rezidba dovodi do smanjenja bujnosti čokota, što dovodi do smanjenja prinosa (rodnosti - veća bujnost čokota - veća rodnost).




Vladan Trandafilović, dipl.ing.spec.ampelografije