U našim vinogradima često se stone i vinske sorte vinove loze gaje na isti način, primenom sledećih standardnih fitotehničkih mera:


- Početkom vegetacije najčešće se obavi lačenje (uklanjanje) suvišnih lastara do osnove (posle prestanka opasnosti od poznih prolećnih mrazeva a pre cvetanja loze). To su pretežno nerodni (jalovaci se više javljaju u vlažnim podnebljima i kod bujnijih sorti) i za rezidbu u narednoj godini nepotrebni lastari;


- Tokom vegetacije 2-3 zalamanja i pinciranja-zakidanja lastara (čime se za izvesno vreme može usmeriti jače dopremanje hranljivih materija u cvasti i time doprineti boljoj oplodnji cvetova). Pinciranje se kod špalirskog gajenja loze vrši pre ili odmah posle cvetanja loze i obuhvata samo one lastare koji se u narednoj godini odbacuju. Prekraćivanje lastara izaziva raniju pojavu i bolje rastenje zaperaka. Ukoliko se zaperci žele iskoristiti za donošenje dopunskog prinosa kod loze, onda se termin zalamanja posebno određuje.


- Prekraćivanje ili delimično uklanjanje zaperaka ( prirasti razvijeni iz pupoljaka u pazuhu lisnih peteljki ) vrši se po potrebi 2-3 puta tokom vegetacije. Jača pojava zaperaka vezana je za narušavanje ravnoteže u razvijenosti nadzemnog i podzemnog dela čokota, nastalog usled nepravilne rezidbe na zrelo, jačeg lačenja ili prekraćivanja lastara ili njihove povrede prolećnim mrazevima. Takođe, zaperci se u većem broju javljaju u humidnijim rejonima nego u toplim.Kod vinskih sorti prioritet se daje proizvodnim osobinama grožđa zbog prerade u vino i destilate. Kod stonih sorti potrebno je posebnim merama regulisati estetski izgled grozda i bobice, s obzirom da se stono grožđe kupuje očima.



Visok procenat klasiranog stonog grožđa zavisi i od same sorte. U uslovima redovne agrotehnike i pri rezidbi na luk i kondir (opterećenje od 4 okca/m2) sorta Muskat hamburg (bujna sorta neurednog rasporeda lastara i brojnih zaperaka, sklona stvaranju pregustog špalira što pogoršava oplodnju i kvalitet grožđa) npr. može dati samo oko 30 % klasiranog stonog grožđa (ostatak je upotrebljen za preradu u vino i destilate), dok su retke stone sorte poput Ljane koje daju preko 70 % klasiranog stonog grožđa. Stoga se kod većine stonih sorti moraju primeniti sledeće dodatne mere za poboljšanje estetskog izgleda i kvaliteta grožđa:



- Uklanjanje lastara izbilih iz suočica:

Mora se redovno primenjivati kod onih sorti koje ispoljavaju veću sklonost ka formiranju ovakvih lastara, s obzirom da su oni konkurenti osnovnim lastarima u potrošnji hranljivih materija a dovode i do veće zasenjenosti. Lastari iz suočica se lako očenjuju, ali ih ipak treba ukloniti čim izbiju (da ne troše nepotrebno hranljive materije);



- Uklanjanje suvišnih cvasti i grozdova:

U slučajevima kada je čokot preopterećen (loše izvedena rezidba na zrelo) vrši se ova operacija koja je veoma skupa za izvođenje. Ujednačeniji grozdovi po izgledu i ukusu i njihova bolja transportabilnost kao i sazrevanje grozdova 5-10 dana ranije ipak čine ovu ampelotehničku operaciju opravdanom (postizanje veće cene grožđa na tržištu). Maksimalno se može ukloniti 10-30 % grozdova;



- Proređivanje cvasti:

Izvodi se 10-15 dana nakon precvetavanja i predviđa ručno uklanjanje svake 3. cvasti na jačem rodnom lastaru (tj. svake 2. cvasti na slabijem lastaru) kod rodnijih sorti, čime se favorizuje bolji razvoj i oplodnja preostalih ostavljenih cvasti, kao i dobijanje krupnijih grozdova. Ovaj postupak se primenjuje odmaha nakon izdvajanja cvasti na lastarima (početak maja meseca).



- Prstenovanje lastara:

Ovo je korisna mera koja dovodi da ranijeg sazrevanja grozdova (7-12 dana). Podrazumeva uklanjanje dela kore i floema u vidu prstena samo na rodnom lastaru sa specijalnim makazama sa duplim sečivom, čime se grozdovima raspoređenim iznad mesta prstenovanja stavljaju na raspolaganje asimilati iz lastara. Ova operacija pozitivno utiče na krupnoću grozda i bobice, njihovo ranije zrenje i veći procenat šećera. Ova ampelotehnička mera redovno se primenjuje u proizvodnji besemenog grožđa (Kalifornija) ili kod sorti sa funkcionalno ženskim cvetom. Obavlja se oko 2 nedelje nakon cvetanja loze, bliže osnovi luka i po sredini internodije. Sve dok prsten ne kalusira asimilativi bivaju usmereni ka rodu iznad mesta prstenovanja. Sledeće godine se prstenovani lastar rezidbom odstranjuje do osnove.



- Prekraćivanje grozdova i proređivanje bobica:

Primenjuje se kod sorti sa izduženom osom peteljke i sa slabije oplođenim vrhom grozda (poput Kardinala i Muskat Hamburga). U sklopu ove mere primenjuje se i uklanjanje slabije oplođenih bočnih ogranaka kao i proređivanje bobica (kod sorti sa zbijenim grozdovima). Operacija se obavlja odmah posle oplodnje i formiranja bobica. Kao rezultat dobijaju se grozdovi i bobice ujednačenijeg oblika i krupnoće.



- Delimično uklanjanje lišća:

Vrši se u vreme šarka ili nešto kasnije, u zoni grozdova, s ciljem što većeg izlaganja bobica i celih grozdova sunčevoj vetlosti (bolje je sazrevanje plodova, njihova bolja obojenost i efikasnija je njihova prirodna zaštita protiv izazivača truleži bobica). Ovim postupkom, bez štetnih posledica po lozu, može se ukloniti najviše do 20 % lisne površine.



- Tretiranje regulatorima rasta:

Primenjuje se najčešće kod proizvodnje besemenih stonih sorti grožđa u smislu dvostrukog tretiranja giberelinima (1. put u fenofazi cvetanja, a 2. put pri zametanju bobica). Na ovaj način se besemenim bobicama eksterno dodaju hormoni koje inače normalno luči semenka i njima podstiče porast bobica.





Mr Dejan Marinković