Rezidba je ampelotehnička mera kojom se uspešno uspostavlja skladan odnos između rastenja i plodonošenja, kao i između visine i kvaliteta prinosa. Osnovni ciljevi rezidbe su:


- Obrazovanje osnovnog oblika stable u mladim vinogradima

- Održavanje obrazovanog stabla u dugom periodu rodnosti čokota, kako bi svi njegovi delovi bili zdravi, a svi organi loze pravilno raspoređeni u prostoru

- Normiranje broja okaca, lastara i grozdova na čokotu

- Regulisanje rastenja i rodnosti, uspostavljanje i održavanje pravilnog odnosa između vegetativnog razvoja i visine prinosa

- Regulisanje kvaliteta grožđa, uspostavljanje pravilnog odnosa između visine prinosa, zrelosti i kvaliteta grožđa

- Regenerisanje starih i deformisanih stabala u cilju podmlađivanja čokota

- Uklanjanje suvih i ogoljenih delova stabla, kao i delova koji su oštećeni pod dejstvom grada, jakih mrazeva i mehaničkih povreda od mašina



Opterećenje čokota rodnim elementima (rodnim okcima)

Vinovu lozu karakteriše izražena potencijalna rodnost. Za svaku sortu u skladu sa njenim biološkim osobinama treba pronaći optimalnu opterećenost rodnim elementima sa ciljem da se potencijalna rodnost pretvori u realnu rodnost određenog kvaliteta. Pravilno je opterećen onaj čokot na kome se obrazuje onoliko grozdova koliko odgovara njegovoj realnoj vegetativnoj snazi. Pri tome se ne sme zanemariti kvalitet grožđa.


U proizvodnji stonog grožđa primarni značaj se ne pridaje postizanju visokih, već optimalnih prinosa koji obezbeđuju visok kvalite stonog grožđa.Takav prinos treba da obezbedi visoko kvalitetna organoleptička svojstva grozda: Oblik, krupnoća, obojenost i ujednačenost bobica u grozdu. Povećanje opterećenja čokota rodnim elementima ima za rezultat povećanje prinosa. U ovakvim slučajevima loza „interveniše“ i svojim unutrašnjim rezervama u težnji da očuva kvalitet grožđa. Kada povećanje prinosa pređe određene granice opada kvalitet grožđa – bobice su sa manjim sadržajem šećera i ostaju sitnije.


Krajnji rezultat preopterećenja čokota rodom je slabljenje vegetativne moći čokota, što ukazuje na njegovo iscrpljivanje, a može da izazove i sušenje čokota. U ovakvim situacijama veoma je važno da se odgovarajućim agrotehničkim merama ublaže navedene posledice (prihranjivanje, navodnavanje).


U vinogradarskoj proizvodnji postoje situacije kada je čokot usled nepravilno obavljene rezidbe nedovoljno opterećen rodnim elementima.Tada nastaje debalans između vegetativnog i rodnog potencijala, a kao posledica toga na čokotu se razvija mali broj debelih i bujnoh lastara. Zbog toga dolazi do slabije oplodnje cvetova, izraženo je njihovo osipanje, kao i transformacija cvasti u rašljike. Sazrevanje lastara je nepotpuno što povećava osetljivost na niske temperature u toku zime.


Za svaku sortu u skladu sa ekološkim uslovima gajenja treba utvrditi najprikladniju dužinu rezidbe.Tako naprimer vršena su ispitivanja na stonim sortama kao što su Kardinal i Ribijer gde se vidi da pri istom opterećenju čokota rodnim elementima, a različitoj dužini rezidbe dobijaju se i različiti rezultati u pogledu visine i kvaliteta prinosa. Dužina rezidbe zavisi od stepena rodnosti okaca duž lastara. Ova osobina je genetski određena.Međutim, na rodnost okaca značaj imaju klimatski uslovi u kojima su proticali procesi formiranja i diferenciranja cvasti, količina rezervnih materija u lastaru i stepen njegove sazrelosti.


Boban Marković