U starim vinogradima, već oformljenog uzgojnog oblika u plodonošenju, jesen i zima su period kada radovi jenjavaju. Međutim, još uvek ima niz poslova koje je neophodno obaviti kako bi se lozi pomoglo da uspešno prezimi. Najznačajnija mera nakon opadanja lišća je đubrenje i jesenja duboka obrada zemljišta.


Osnovno đubrenje se obavlja odmah nakon berbe grožđa. Pri osnovnom đubrenju koriste se organska i mineralna đubriva. Organska đubriva se periodično primenjuju, svakih 4-5 godina. Po 1 ha površine primeni se oko 4 vagona stajnjaka ili, srazmerno sadržaju organske materije, manje komposta, treseta i dr. Moguće je korišćenje i zelenišnog đubriva. Biljke za zelenišno đubrenje seju se u jesen a zaoravaju u periodu cvetanja (maj). Od mineralnih đubriva koriste se fosforna i kalijumova đubriva. Ona se rasturaju po čitavoj površini ili u brazde, a zatim zaoravaju. Zbog slabije pokretljivosti ova đubriva se unose pomoću jednorednog podrivača ili dvorednog depozitora na dubinu 20-50 cm. U zavisnosti od plodnosti zemljista koristi se 400-600 kg/ha.


Jesenja duboka obrada zemljišta se obavlja odmah nakon đubrenja a najkasnije po opadanju lišća u novembru ili decembru mesecu. U uskorednim zasadima i pri nezi pojedinacnih čokota na okućnici, obavlja se riljanje pomoću ašova dok se u širokorednim i većim zasadima obavlja oranje "na razor". Dubina jesenje obrade zemljišta treba da iznosi 20-25 cm. U predelima gde se često javljaju niske zimske temperature niže od -18°C obavlja se zagrtanje vinove loze. Zagrtanjem se prekrije osnova čokota slojem zemljišta visine 40-50 cm. Kod niskih uzgojnih oblika zagrne se glava čokota i osnova lastara u dužini 4-5 okaca, a kod srednje visokih i visokih stabala zagrne se osnova stabla sa prizemnim - pričuvnim kondirom.



Za one koji tek nameravaju da podignu zasade vinove loze, jesen je vreme za preduzimanje sledećih mera :

- Regulacioni radovi;
- Povećanje plodnosti zemljišta;
- Regulisanje kiselosti zemljišta;
- Duboka obrada
- Rigolovanje zemljišta i
- Obezbedenje sadnog materijala.



Od regulacionih radova na izabranoj parceli najvažniji su krčenje predhodne kulture, uklanjanje krupnog kamenja, nivelisanje-ravnanje površine, regulisanje vodnog režima, terasiranje. Pri krčenju iz zemljišta se vade svi ostaci korenovog sistema prethodne kulture i to naročito ako se radi o drvenastim biljkama (šume, šikare, voćne vrste i dr.). U suprotnom ostatke korena napadaju Armilaria melea, Roselinia necatrixs i dr. koje se prenose na koren vinove loze što izaziva njihovo brzo propadanje. Sa parcele predviđene za podizanje novih zasada takođe treba ukloniti stenje, krupno kamenje i šljunčane ploče koje mogu kasnije otežati obradu zemljista.


Nakon ovih mera sve rupe i depresije treba pokriti nivelisanjem - ravnanjem terena. Radi uklanjanja suvišnih voda na parceli treba napraviti sistem sabirnih i obodnih) kako bi se eliminisala mogućnost pojave visokih podzemnih voda. Na nagnutim - strmim parcelama treba izvesti terasiranje u cilju sprečavanja erozije. U istom cilju sprovesti i sve druge biološke mere borbe (gustina sadnje, raspored i pravac pružanja redova, đubrenje organskim đubrivima i dr).


Povećanje plodnosti zemljišta namenjenog podizanju vinograda podrazumeva meliorativno đubrenje sa ciljem privođenja zemljišta "kulturi" (vinove loze). U tom cilju obavljaju se humifikacija, kalcifikacija, fosfatizacija i kalizacija odnosno obogaćivanje zemljišta odgovarajućim i nedostajućim hranljivim elementima. Vrste i količine pojedinih đubriva određuju se nakon obavezne hemijske analize zemljišta. Za regulisanje kiselosti zemljista koriste se krečnjak (mleveni) sa 80 - 90% CaCO3; dolomit (CaCO3 x MgC03, 80 - 90 %); lapor; pečeni kreč; njival itd.


Rigolovanje zemljišta se obavlja nakon meliorativnog đubrenja. To je obrada zemljišta do dubine 70 -120 cm čime se uneta količina đubriva unosi na dubinu korenovog sistema. Rigolovanjem se zemljiste okreće za 180° čime se na površinu izbaci sloj mrtvice koji će se vremenom obogatiti. Ovom merom se razbija nepropusni horizont čime se omogućuje pravilan razvoj korena. Rigolovanje treba obaviti 3-6 meseci pre sadnje vinove loze jer se na taj način zemljištu daje dovoljno vremena da se slegne, izmrzne i poprimi mrvičastu strukturu kako bi bilo podesnije za sadnju.


Izbor sorti i loznih podloga se obavlja u skladu sa ciljem vinogradarske proizvodnje, zahtevima tržišta, u skladu sa ekološkim, zemljišnim i dr. uslovima. U tom smislu najbolje je konsultovati stručnjake. Ako baš hoćete savet, sadite klonove najkvalitetnijih vinskih i stonih sorti jer ćete tako obezbediti visok kvalitet i savremenost u proizvodnji grožđa.