Jednu od najvažnijh osnova uspešnog gajenja svinja ( i postizanje najvećih uspeha) čini što bolje poznavanje svinja uopšte, odnosno uticaja okoline na svinje.U pogledu opšteg poznavanja svinja postoje veoma velike razlike između rasa od pre 30-50 godina i ovih, koji se danas uobičajeno koriste. Zbog tih razlika često se danas pojavljuju i potpuno pogrešne pretstave (predrasude) o svinjama. Na pr.:


- svinje su prljave životinje, odnosno svinje vole prljavu sredinu! To je u stvari od uvek bilo potpuno pogrešno shvatanje! Jer, svinje su, šta više, veoma čiste životinje! To se ispostavlja na nekoliko načina:


- kada bi mogle, svinje bi se svaki dan kupale! Pošto to ne mogu, onda se rado (kada im se ukaže prilika) "kupaju" u blatu!


- kada je oko svinja sve čisto,uključujući i vazduh, svinje su veoma raspoložene i tada "daju sve od sebe",to jest postižu najbolje rezultate u svakom pogledu!


- u čistoj sredini retko se pojavljuju problemi sa zdravljem



Jedna od najvećih zabluda čoveka u odnosu na svinje je da su glupe (neinteligentne) životinje. I ovo je najveća zabluda čoveka u odnosu na svinje. Svinje su, izuzetno pametne, inteligentne životinje, daleko na 1. mestu u odnosu na sve druge domaće životinje! Svinjama treba ugađati, i to što šire ( u svakom pogle - du, naročito kod postupaka !) i u što većoj meri. Ugađanje se odnosi na sve, pa čak i na to što je svinjama uvek jako dosadno, pa im treba obezbeđivati neku vrstu "dodatnog zanimanja", pre svega kod mlađih kategorija.


Svinje se lako uznemiravaju, pa treba sprečiti sve ono što ih može da uznemiri, a naročito uplaši! Svako uznemiravanje svinja vrlo brzo se negativno odrazi na efekte u proizvodnji, lako se pojavljuju stresovi, koji često vode i ka uginuću!


Po savremenoj tehnologiji držanja svinja one bi, na primer, u tovu morale da leže bar 70% vremena. O tome govore neke poslovice, koje kažu da " ležanje, a ne bežanje stvara meso"!


Svinje mogu da opstanu na skoro svim temperaturama, koje se pojavljuju tokom godine (tamo gde se one gaje). Ali, samo da opstanu! U stvari, kod svinja su temperature od 15°C, a naročito 10°C neprijatne. Pošto na sebi nemaju odeću, ili bar neku vrstu runa svinje pokušavaju da se nekeko zagreju. Tada češće ustaju i kreću se, troše više hrane, pa tad "proizvode" manje mesa. A to znači - već slabiji rezultati! Ali treba znati i da su na vrućinama krmače neaktivne, bezvoljne,isto kao i svinje u tovu. Tada manje uzimaju hrane, pa je prirast manji. Svinjama prija ugodno toplo! Tada se svinje " razbaškare", rado i dugo leže, rado i češće jedu i dobro iskorišćavaju hranu, brže prirastaju, nema uginuća. Ovde je zaključak jasan i jednostavan: svinjama treba obezbediti ugodnu temperaturu okoline, po pravilu 20-25 stepeni.


Svinje rado jedu,rado uzimaju hranu češće i brzo.Po mogućnosti tako da se ne muče oko nje i ne troše mnogo vremena. Na primer, kada bi mogle, da svaki obrok - popiju! Time bi da se češće u toku 24h najedu, pa da odmah posle toga - prilegnu! A, upravo to je ono, što čovek i očekuje od svinja. Jer, tako bi da ih "prevari" da uzimaju mnogo hrane i da,naravno, brže rastu.


Sastav hrane mora uvek da bude kompletan za svaku kategoriju ili stanje, hrana mora da bude što bolje pripremljena, na pr. u peletama, ako je suva, uz to voda mora da bude "na dohvat ruke", iako je još bolja kašasta hrana a najbolja tečna! Način uzimanja hrane (sud, korito, tanjir) mora da omogući lako, nesmetano i brzo uzimanje hrane (ali, da se istovremeno spreči rasipanje ili zagađenje hrane).


Svinje brzo i sigurno shvate dali ih farmer voli. Ako ih voli, onda one dobro "sarađuju", skoro da se dogovaraju kako da obe strane budu još zadovoljnije! To se posebno odnosi na gajenje krmača i odgoj prasadi. Čak se smatra da se dobrom "saradnjom" kod krmača dobije bar jedno prase godišnje više! Još jače reaguju (naravno, negativno), ako osete da ih čovek ne voli ( da se sa njima bavi samo formalno, samo radi toga što mora)!




Jakšić Kosovka dipl.ing. polj.