Da bi ovca davala više vune,mleka i mesa, i da bi bila produktivnija, mora se primeniti najpravilniji način odgajanja. Odgajivač mora da poznaje razvitak raznih rasa ovaca a posebno one koje gaji, njene biološke osobine i produktivne sposobnosti,uslove pri kojima je ona stvarana,da bi mogao pravilno da usmeri dalji razvitak svoga stada,farme ili ovaca nekog dela regiona.



U odgajanju ovaca mogu se primeniti dva metoda i to:

1.Metod odgajanja u čistoj krvi
2.Metod ukrštanja



Odgajanje u čistoj krvi znači parenje grla iste rase ili soja.Naprimer, parenje merino arl ovaca sa merino arl ovnovima ili sjeničkih ovaca sa ovnovima sjeničkog soja.Dobro je što prilikom primene ovog metoda odgajanja, odgajivači znaju šta će dobiti.Ovaj metod je prema tome sigurniji i lakši a i obavezan da se upotrebi kada se želi ovan ili ovca čiste rase.



Mnogi odgajivači u svetu koji odgajaju rase poznatih rasa za visoku proizvodnju vune, mleka i mesa, ljubomorno čuvaju čistotu svoje rase pre svega odgajanjem ovaca u čistoj krvi. Oni primenjuju ili gajenje u srodstvu ili još češće van srodstva, da bi došlo do osvežavanja krvi.To čine menjajući ovnove između sebe ili iz drugih krajeva, ali iste rase ili soja, te na taj način primenom osvežavanja krvi otklanjaju pojave neotpornosti, prefinjenosti ili drugih osobina čije su vrednosti umanjene.

Metod ukrštanja ili meleženja je pak takav način odgajanja pri kome se ovce jedne rase ili soja, pare sa ovnovima druge rase ili soja.To je slučaj naprimer, kada dođe do parenja ovaca pramenke sa ovnovima merino rase. Pri ukrštanju treba razlikovati industrijsko ukrštanje od oplemenjivanja. Naime, sav podmladak koji se dobije industrijskim ukrštanjem ide na tov.


Kod nas je ovaj metod industrijskog ukrštanja obično ne primenjuje,dok je u nekim zemljamakao naprimer francuskoj je u velikoj primeni, jer jagnjad dobijena ukrštanjem ovaca lokalnih rasa sa ovnovima mesnatih rasa daju potomstvo koje je prilikom rađanja krupnije, brže raste i dobro se tovi.





Vesnić Safet dipl.ing.stočarstva