Naziv je dobio po mestu Lipica kod Sežane u Sloveniji gde je 1580. god. osnovana ergela lakih konja za potrebe Bečkog dvora. U stvaranju Lipicanske rase učestvovali su konji iz ergela u Češkoj i Nemačkoj, a povremeno su korišćena grla Arapske rase.

Da bi se dobile čiste i snažne linije, korišćeni su pastuvi Pluto iz Danske i Tulipan iz Hrvatske.


Ova rasa ima usku glavu, a u zadnje vreme nalik na Arapsku rasu ravnog čela. Vrat je srednje dug, mišićav, visoko nasađen. Greben nije iskazan, skriva ga visoko nasađen vrat. Sapi su ravne i lepo zaobljene. Zglobovi su dobro razvijeni, a cevanice obima 20 cm. Visina grebena je oko 155 cm. Boja je siva, što je kod konja retka rasna odlika. Rađaju se tamno pigmentirani i vremenom boja prerasta u sivu ili belu.


Ova rasa ne služi za trke, ali je odlična za dresuru. Pri kasu diže noge visoko, pa podlaktice dolaze u skoro horizontalan položaj-španski korak.





To je dobar i poljoprivredni konj i poslednjih decenija je delimično zamenio Nonijusa u Slavoniji i Vojvodini ( naravno skoro isključivo služe za hobi i kao paradni konji ).


Dakle Lipicanska rasa služi i za sport-dresurno jahanje, jahanje kao hobi, u poljoprivredi i kao paradni konj.

Vremenom su se proširili po Bosni, Srbiji, zatim Austriji , Mađarskoj, Rumuniji, Italiji, Češkoj.




Dipl. ing. stočarstva Goran Joksić