Napasanje stoke je najbolji, najzdraviji i najčistiji način ishrane životinja. Životinje koje slobodno šetaju na pašnjacima, same će zaobilaziti biljke koje im čine štetu. No, ako je pašnjak premali ili loše održavan, postoji mogućnost da životinja zbog izgladnelosti pojede i otrovnu biljku.


Brojne su prednosti držanja stoke na ispaši. Životinje držane na pašnjaku slobodno se kreću, socijalizuju u svom prirodnom ambijentu i konzumiraju hranu na koju je njihov organizam evolucijski pripremljen. Na pašnjaku, životinje dobijaju sve hranljive materije iz biljaka. Napasanje osigurava vlakna, kao i proteine, minerale i vitamine. Ovakav sistem držanja može efikasno delovati na reprodukciju jer je dokazano da npr. kobile na ispaši ovuliraju do 7 dana pre nego kobile iste dobi držane u štali i hranjene senom. Životinje provode vreme na suncu i njihov organizam počinje stvarati veće količine vitamina D. U krajevima sveta gde se stoka većinom drži ekstenzivno, trovanje biljem je moguća pojava. U nadi da će se stočarstvo i kod nas početi usmeravati na pašnjački način držanja, dobro je unapred se upoznati sa opasnostima.



Vrsta stoke podložna trovanju


Nisu sve stočne vrste jednako osetljive na trovanja, niti svaka jedinka iste vrste reaguje identično na otrov. Stepen otrovnosti zavisi i od pola i uzrasta životinje, njenoj otpornosti, opštoj uhranjenosti (gladne životinje nisu selektivne, resorpcija u praznom želucu je ubrzana), i količini konzumirane otrovne krme. Primera, konji i mlade životinje najosetljiviji su na trovanje biljem.


Konji jako teško mogu povratiti i to je još jedan razlog zašto kod njihovog hranjenja trebamo biti na oprezu. Zabeležena su brojna trovanja sa smrtnim ishodom konja (kostriš, laburnum, tisa, bagrem). S druge strane, koze smatramo otpornom vrstom koja može sve obrstiti, ali to je samo mit. I koze mogu uginuti od trovanja biljem, kao što su neke vrste hrasta, lovorvišnja, oleandera. Zbog toga treba uvek paziti koje granje ćete nabrati životinjama.


Ekstenzivno držanje koka za vlastitu proizvodnju jaja ili mesa popularno je i kod nas. No, i koke se mogu otrovati biljkama kao što je kuznjak (popularna dekorativna biljka). Krompirove klice, perunike, velebilje, kantarion, žabnjak, takođe uzrokuju probleme kod živine. Modrozelene alge uzrokuju uginuće, pa pojilice za živinu u letnjem periodu moraju biti održavane čistim.


Preživari su takođe podložni trovanja u neprirodnim uslovima držanja ili kada su u lošem telesnom stanju. Trovanja goveda , posebno su bitna za očuvanje zdravlja ljudi jer često konzumacijom otrovanog mesa i mleka trujemo sebe. Uzgoj kunića u našoj zemlji se sprovodi najviše u intenzivnim uslovima gde životinjama donosimo hranu. Ponekad je užitak otići u prirodu i otkositi livadske vrste za kuniće, no i u ovom slučaju postoje brojne smtrno otrovne vrste za kuniće, a to su velebilje, mehurica, kuznjak, đurđica. Čak se i svaštojedi svinje jednostavno mogu otrovati sa bujadi, raznim vrstama iz roda Prunus (šljive, trešnje) i perunike.



Otrovne biljne vrste


Otrovne biljke ponajviše su zastupljene na mokrim i močvarnim planinskim travnjacima . Neke biljke su otrovne samo za određene životinjske vrste, neke biljke su otrovne samo u određenom stadijumu rasta ili nakon upotrebe herbicida. Pojedine biljke ubijaju životinju odmah, dok druge samo izazivaju blage simptome, ali deluju kumulativno . Neke otrovne biljke mogu u želudcu životinje stvarati vrlo otrovnu i opasnu cijanovodičnu kiselinu i postepeno trovati sebe i svoje proizvode (mleko, meso). Neke biljke preradom gube otrovnost, a neke zadržavaju otrovnost i do 30 godina (semenke kukolja). Ponekad pak, prerada može pojačati otrovnost vrste kao što je to slučaj sa siliranje kokotca i čemerike. Čak i brzina sušenja ima svoje značenje - što se biljka brže suši to sadrži više otrova. Pojedine su biljke otrovne samo ako rastu na određenom tlu ili u određenim klimatskim uslovima.


Vrste koje kod nas najviše štete stočnom fondu su orlovska bujad, preslica, mrazovac, divokozjak, pegasti kozlac, mak, žabnjak ljutić, soja, lupina, suncokret, različak, ljulj, kukolj, lan, kukurek, kiselica, velebilje. Učestala su i trovanja sirovim krompirom kojim se mogu otrovati goveda, svinje, konji, ovce i koze, a i perad. Knjiga Sergeja Forenbahera " Otrovne biljke i biljna trovanja životinja "opisuje vrste i slučajeve trovanja karakteristične za naše podneblje.


Najvažnije je biti dobro informisan, pa je uvek preporučljivo zatražiti od zaposlenih u Poljoprivrednoj savetodavnoj službi da izađu na teren i procene botanički sastav na vašoj površini.


Otrovne biljke mogu izazvati trovanje oksalatima (razne vrste kiselica, bela loboda), oštećenja jetre i fotosenzibilnost (luk, preslica, kantarion), otkazivanje organa (gavez), trovanje cijanidima (kukuta, divlja šargarepa), probleme s krvnim sudovima (naprstak) , iritacije (žabnjak), probleme nervnog sistema, povrede usta, nepca (vrsta ječma Hordeum jubatum ).


Od aktivnih supstanci, još su opasni razni alkaloidi (morfin, atropin, nikotin, skopolamin, hioscijamina), glikozidi (cijanogen i saponin), kumarin, mikotoksini gljivica koje napadaju biljke te nitrati koji iz tla preko biljke ulaze u probavni sistem životinje (sirak nakon suše).




Pogodni uslovi za trovanje


- izgladnela stoka na pašnjaku

- preveliki broj grla po jedinici površine pašnjaka

- neodržavani pašnjak

- otkos sa nekultivisanih livada (seno ili zelena krma)

- stoka pod stresom (ne reaguje kako bi reagovala u prirodnijim uslovima)

- velike količine kiše posle sušnog perioda

- velike količine nitrata u tlu za oblačnog vremena

- biljke koje sadrže cijanid

- močvarna područja na pašnjacima koja stoku privlače zbog rashlađivanja (močvarna preslica, ljiljan i perunika)

- nepravilna upotreba herbicida i pesticida



Zabeleženi slučajevi trovanja


Poznata su trovanja konja močvarnom preslicom ( E. palustre ). Preslica ima kumulativno delovanje, pa period latencije najčešće traje od tri nedelje do nekoliko meseci. Simptomi uključuju poremećaje nervnog sistema, opštu preosetljivost i uzbuđenje, trzanje ušima i nozdrvama, poremećenu sposobnost kretanja i uginuće.


Zabeležena su i trovanja poljskom preslicom ( Ekuisetum arvense ) kada period od početka trovanja do prvih simptoma može iznositi nekoliko meseci. Kod nas su zabeležena trovanja stoke kantarionom ( Hipericum perforatum ) kada se zbog posledica fotodinamičnog delovanja hipericina kod životinja pojavljuje fotodermatoza. Životinje su postale fotofobične, te su razvile oštećenja na koži.




Kako sprečiti trovanje


- informisati se o otrovnim vrstama na svom području

- uklanjati i kontrolisati rast štetnih vrsta gde god je to moguće (agromerama kultivacijom, čestom kosidbom, setvom kulturnih trava, kalcifikacijom i otkiseljavanjem zemljišta, đubrenjem i drugim merama)

- informisati se u kojim situacijama su te biljke otrovne za vašu stoku

- ne dopustiti životinjama koje su pod stresom (npr teški rad) da pasu na područjima u kojima rastu otrovne vrste

- obezbediti dostupnost pitke voda u svako doba za stoku na pašnjaku

- biti izrazito oprezni kod napasivanja tek dovezenih novih jedinki

- mineralni kamen, so i ostali dodaci moraju biti dostupni na pašnjaku, ali ne smeju biti smešteni u blizini opasnih biljnih vrsta





Šta uraditi kod trovanja


- kontaktirajte veterinara i pomozite mu svim raspoloživim informacijama na osnovu kojih će on lakše postaviti dijagnozu i brže započeti lečenje

- potrebno je preseliti preostale životinje sa istog pašnjaka

- ako je već nastupila smrt, sadržaj želudca treba poslati na ispitivanje radi sprečavanja trovanja drugih jedinki

- brižljivo ukloniti sve otrovne biljke s pašnjaka mehaničkim ili hemijskim sredstvima



Lečenje


Najosnovnije je sprečiti dalje trovanje uklanjanjem otrovane hrane ili udaljavanjem životinje s mesta trovanja. No, pri trovanju ne valja životinje prevoziti (dodatni stres) ako su već jako onemoćale. Nadalje, treba odstraniti otrov iz digestivnog trakta i sprečiti ili usporiti resorpciju otrova u crevima. Veterinar će se truditi sprovesti etiološko i simptomatsko lečenje. Etiološko lečenje označava primenu protivsredstva, a simptomatsko je usmereno na suzbijanje posledica delovanja otrova u organizmu (upale želuca i creva, dehidracije, zaustavljanja krvotoka i disanja). Za lečenje najčešće ne postoji propisana terapija ili se nikad ne otkrije koja je biljka i koji toksin uzročnik bolesti, pa se sprovodi samo simptomatsko lečenje.


Na brižljivo održavanim i kultivisanim pašnjacima pri pašnom sistemu držanja sitih i zadovoljnih životinja retko dolazi do trovanja izazvanih biljem. Prevencija je bolja opcija od lečenja, ali poljoprivrednik mora biti spreman i na brzu reakciju u slučaju pojave trovanja radi smanjenja gubitaka i sprečavanja eventualnog trovanja ljudi njegovim proizvodom. Informacija je najbolja investicija.



Vesna Mijat dipl. agronom