Kao i svaka životna namirnica, tako i pileće meso ima svoju ne samo fiziološku, već i ekonomsku granicu potrošnje, te se i o njegovoj proizvodnoj i tržnoj ceni itekako vodi računa. Kako, pak, proizvodna cena zavisi od troškova tova, to se, pored tehnoloških problema, isprepliću i razni ekonomski problemi. Zato je svaka zainteresovana osoba prinuđena da sama, pre upuštanja u proizvodnju tovnih pilića, izračuna kakve će troškove i prihode imati od svoga tovnog jata i da pritom razmotri neke mogućnosti tova: ili će toviti za tržište na industrijski ili ekstenzivan način, ili će toviti za sopstvene potrebe na klasičan način ili na pašnjaku.


Odluka zainteresovane osobe, sada se već slobodno može reći proizvođača (tovljača) zavisiće od niza faktora. Da bi mu se izišlo u susret i pružile neke informacije, treba istaći da je tov na industrijski način za potrebe tržišta rentabilan, ukoliko se pilići tove u velikim jatima.


Iskustvo pokazuje da je tov 5000 pilića ekonomski koristan, ali da jato od 10000 jedinki donosi dvostruko više za jednak vremenski period i isti uložen trud (svakako, u optimalnim tehnološkim i zoohigijenskim uslovima). U ekstenzivnom tovu (na pašnjaku) dobre ekonomske rezultate pokazuje tov 5000 pilića, podeljenih u više manjih grupa. Svakako, da će tovljači, bilo da tove za tržište, ili za sopstvene potrebe sami naći onu računicu, koja će im najviše odgovarati, zapravo opredeliće se za malo, srednje ili veliko jato.


Ne treba zaboraviti da je veličina jata samo preduslov za ekonomiku proizvodnje, a ne i isključivi faktor. Prema tome, i kod velikih jata treba ekonomisati, možda još i više, jer svaki propust može da se u finansijskom smislu negativno odrazi.



Kao i svaka druga ekonomika proizvodnje, tako se i ekonomika tova sastoji od dva činioca: vrednosti tova (ukupan broj utovljenih pilića, odnosno ukupan prirast u kg) i troškova tova. Finansijski efekat, zapravo ostvaren profit, zavisi od razlike između ova dva činioca, pri čemu vrednost tova mora da bude veća od troškova tova. No, kako vrednost (realizacija tova) , odnosno prihodovanje zavisi od plasmana utovljenih pilića, a plasman opet od cene na tržištu, neophodno je da se radi efikasne ekonomike vodi računa i o jednom i o drugom.


Posmatrano sa ekonomskog aspekta, prvi uslov za ekonomičnost tova je kvalitetna realizacija tova. Pod kvalitetnom realizacijom tova se podrazumeva visina ostvarenih proizvodnih normativa u tovnom ciklusu, zapravo kvalitet utovljenog pileta i njegova telesna masa (prirast) kao robe. Pritom se misli i na korišćeno vitalno jednodnevno pile, na smrtnost u tehnološkom okviru (ili čak i manju) , na optimalan prirast uz dobru konverziju hrane i na uslove držanja u skladu sa tehnološkim i zoohigijenskim normativima.



Troškovi tova pilića


U troškove tova, koji moraju biti što niži (i obično se obračunavaju po jedinici tova, tj. po kg telesne mase utovljenog pileta) ubrajaju se materijalni troškovi, amortizacija, radna snaga i ostali troškovi.


Materijalne troškove čine osnovni (jednodnevno pile, voda i hrana koja je glavni osnovni trošak tova i iznosi od 50 do 70% od ukupnih troškova) , i pomoćni troškovi u koje spadaju troškovi za korišćene energente (za grejanje i osvetljavanje) , prostirku, zdravstvenu zaštitu (vakcine, lekovi i veterinarske usluge) i higijenu (deterdženti i dezinficijensi i dr.).


Troškovi amortizacije objekta i opreme i investicionog održavanja, kao i radne snage (izdaci pri hvatanju brojlera i utovara u kamione i drugi u tom smislu) iznose oko 6 – 7% od ukupnih troškova. Mada ostali troškovi nisu u strukturi troškova zastupljeni u većem procentu, ne smeju se zanemariti, jer svaki postotak manje ili više znači i manje ili veće pojeftinjenje ili poskupljenje proizvodne cene utovljenog pileta. Prema tome, svaki, pa i najmanji trošak, je važan, pogotovo u tovu s velikim brojem pilića na industrijski način.


Da bi tovljač u ekonomici tova bio uspešan, važno je da se dobro upozna sa troškovima proizvodnje, kao i njihovim optimalnim i neophodnim učešćem u strukturi troškova tova, a naročito da je umešan u pronalaženju mogućnosti njihovog sniženja, ali ne na uštrb kvalitetne realizacije tova. Pored toga, tovljač mora da stalno prati i analizira troškove tova i odmah otklanja svako eventualno odstupanje. U savremenom tovu na industrijski način sa velikim jatima tovljači mogu imati ogromnu pomoć pri obračunavanju troškova proizvodnje i drugih kalkulacija, ukoliko uvedu neki integralni sistem upravljanja pomoću računara.



mr Mladen Pavlović