Koze su veoma aktivne u napasanju i mogu da pokriju široke prostore u traganju za retkom biljnom vegetacijom. Njihova mala i rascepljena gornja usna im omogućava da uberu malo lišće, cveće, plodove i druge biljke, pri čemu biraju samo pristupačnu hranu najboljeg kvaliteta. Koze raspolažu potencijalom kojim bi se mogla vršiti biološka kontrola neželjene vegetacije na pašnjacima i šumama, čime bi se smanjila zavisnost od korišćenja pesticida u njihovom uništavanju.


Mogućnost korišćenja prostora za brst, koji je najčešće ispunjen trnjem i sitnim lišćem smeštenim između odrvenelih stabljika, predstavlja jedinstvenu karakteristiku ishrane koza u poređenju sa ostalim preživarima. Drveće i žbunje su predstavnici nekvalitetnih kabastih hraniva zbog visoko lignifikovanih stabljika i gorkog ukusa.


Kod grla koja se nalaze u prvih 90 dana laktacije i na ispaši, poželjno je dodavati i određenu količinu koncentrovanih hraniva i mineralnih materija. Hraniva kao što su: smeše žitarica, sačme i dr. Predstavljaju izvanredan dodatak za koze sa količinom koja ne prelazi 0,2 kg dnevno. Kod zasušenih koza i mladih kozica koje su u porastu potrebe u proteinima se kreću od 10-12% u smeši koncentrata.



Tokom ispaše u prolećno-letnjoj sezoni, verovatno je da će koze zadovoljiti svoje hranidbene potrebe iz bilo koje kombinacije kabastih hraniva. Potrebno im je dodati samo mineralizovanu so i malo fosfora. Međutim, u periodu kasne jeseni i tokom zime kvalitet kabastih hraniva naglo opada. Stoga će dodavanje proteina i energije putem koncentrovanih hraniva biti potrebno da bi se zadržale zadovoljavajuće proizvodne performanse.


Zbog svoje radoznale prirode i tolerantnosti prema gorkim ili visoko taninskim materijama, koze mogu jesti i divlje žbunje i neukusne korove, koji mogu biti otrovni. Mogućnost trovanja zavisi od količine konzumiranih materija, starosti i veličine životinja i drugih činilaca.


Prirodno je da koze traže skloništa jer ne vole vlažna mesta i osetljivije su od ovaca na hladne i vlažne uslove zbog slabijih masnih naslaga. Zato je potrebno na pašnjacima za koze napraviti skloništa, otvorene nadstrešnice kako bi se koze mogle zaštititi od vremenskih nepogoda.



Korišćen tekst Dr Nurgina Memišija
Dipl. Inž. Radiša Petrović