Selekcija u govedarstvu predstavlja uzgojni postupak za odabir roditelja budućih generacija. Za sprovođenje uspešne selekcije potrebno je poznavati naslednu osnovu, odnosno genetsku vrednost za pojedino svojstvo koje želimo poboljšati. Genetska vrednost pojedinog svojstva se procenjuje na temelju izmerene ostvarene proizvodnje.


U govedarskoj proizvodnji merimo i ocenjujemo osobine mlečnosti, osobine rasta i tova, klanični kvalitet, osobine plodnosti, zdravlje životinje i sl. Važno je napomenuti da se selekcijom ne stvaraju novi geni u goveda, nego odabirom životinja većih proizvodnih mogućnosti i izlučivanjem životinja manjih proizvodnih mogućnosti, združuju se iz generacije u generaciju poželjni geni za neko odabrano svojstvo, dok se razina nepoželjnih gena smanjuje. Na ovako odabranim životinjama temelji se uzgoj novih generacija u stadu ili šire u celoj populaciji.


Selekcija predstavlja faktor bez kojeg ne može biti nekih ozbiljnih rezultata na poboljšanju genetske osnove i podizanju produktivnosti stočarstva u celini. To je spor i dugotrajan posao, ali jedini siguran put za kvalitetno poboljšanje stočarstva koji zahteva permanentan rad. Osnovni cilj odgajivačko-selekcijskog rada je da se stvore nove generacije koje će po svojim proizvodnim rezultatima nadmašiti predhodne i ispoljiti veće proizvodne efekte u produkciji mleka i mesa.


Sa aspekta odgajivačkog cilja, savremena selekcija teži ka formiranju krava “novog izgleda”, visokih proizvodnih sposobnosti (sposobnih da pored visokog prinosa daju i mleko visokog tehnološkog kvaliteta), koje mogu da konzumiraju dovoljne količine, pre svega, kabaste hrane, dugo ostanu u priplodu i daju vitalnu i zdravu telad. Geslo selekcionara “pari najbolje sa najboljim i nadaj se najboljem” je zapravo bit selekcije.



Planska parenja su skup principa koji omogućuju izvesniji uspeh u genetskom unapređenju, ne samo mlečnosti već i reprodukcije, zdravlja i dugovečnosti plotkinje. Ona se mogu izvoditi individualno(određena krava-određeni bik) ili na osnovu zapata-farme (grupa krava-određeni bik), odnosno na nivou regiona (rejonizacija semena za veštačko osemenjavanje).


Pored obeležavanja goveda, ključno mesto u proteklim godinama zauzima veštačko osemenjavanje, koje je omogućilo realizaciju produktivnog industrijskog načina gajenja goveda uz provođenje programa selekcije, zahvaljujući između ostalog, tehnologiji dubokog zamrzavanja i čuvanja semena priplodnjaka i korišćenje genetski najvrednijih bikova. Veštačko osemenjavanje se primenjuje kao biotehnički način (zootehnički) odabira radi povećanja produktivnosti krava, koristeći seme od određenih genetski najvrednijih bikova.



Dipl.inž. Slavko Mladenović