Moravka ili moravska svinja nastala je u slivu reke Morave, ukrštanjem lokalne rase svinja – šumadinke, sa berkširom koji je u Srbiju uvožen krajem 19. veka. U formiranju rase učestvovale su i rase mangulica i jorkšir. Rasa se razvila usled težnje da se dobije ranostasnija i mesnatija svinja za razliku od šumadinke koja je u tom kraju ranije bila najviše uzgajana.


Glava moravke je duga i klinasta sa poluklopavim do klopavim ušima. Trup je dug i uzak. Masa veprova je oko 135 kg, a krmača oko 120 kg. Crnosivkaste je boje kože, a obrasla crnom, retkom i glatkom čekinjom. Moravka spada u srednje ranostasne mesnato-masne rase.



Moravka je prilično plodna svinja, prosečno prasi oko 8-10 prasadi mada ima slučajeva da oprasi 12 i više komada. Dobro koristi hranu koja se sastoji obično od kukuruza, paše, tikve i pomija.Moravka je naročito podesna za držanje na paši koju dobro iskorišćava. Dobro se tovi i meso je dobrog kvaliteta. Od domaćih svinja nasledila je prilično veliku otpornost prema zaraznim i drugim bolestima i lošim uslovima ishrane i nege.


U cilju postizanja što veće koristi od gajenja ove svinje nužno je obratiti pažnju o ishrani i nezi priplodnih grla naročito mladih. Za priplod treba odabrati najrazvijenija grla koja vode poreklo od najboljih roditelja i izbegavati parenje u bliskom krvnom srodstvu.