Stvoriti u kozarniku povoljne mikroklimatske uslove znači osigurati u njoj dovođenje čistog i svežeg vazduha, bez velike vlažnosti i sa odgovarajućom temperaturom.



Zato, pri izgradnji treba posebnu pažnju obratiti na sistem provetravanja, a što ima za cilj da omogući dovođenje svežeg vazduha koji je neophodan za zdravlje životinja i da smanji rizik od infekcija. Slabo provetrena i vlažna staja pogodna je sredina za razmnožavanje različitih uzročnika bolesti.



Dobra ventilacija u stajama se može uspešno ostvariti preko prozora pri čemu je važno da prozori na suprotnim zidovima budu naizmenično postavljeni kako bi se na taj način izbegla promaja i mogućnost da hladan vazduh pada neposredmo na životinje. Zbog toga treba omogućiti otvaranje prozora po horizontalnoj osi čime se sprečava neposredno udar hladnog vazduha koji se tako usmerava prema tavanici, odakle se kao teži, laganim padanjem nadole zagreva pre nego što dođe u dodir sa životinjama.


Provetravanje u većim kozarnicima uspešno se rešava i ugradnjom tzv. vertikalnih ventilacijskih kanala, koji se ugrađuju na krovu i služe za odvođenje zagađenog vazduha. Ovi ventilacijski otvori grade se u vidu dimnjaka i počinju pri dnu tavanice kozarnika a završavaju se na 50 do 60cm iznad visine krova. Ovi otvori su zaštićeni, tako što je onemogućeno prodiranje kiše i snega u kozarnik, a omogućen je slobodan izlaz vazduha. Na taj način se kozarnici mogu uspešno provetravati ulaskom svežeg vazduha kroz prozore, a izlaskom viška zagađenog vazduha kroz krovne otvore.

Jakšić Kosovka dipl. ing. polj.